U trendu

Malkovič: „Paklena komedija“ ne govori lepo o svetu

BEOGRAD – Holivudski glumac Džon Malkovič izvešće sa orkestrom Bečke akademije i Vroclavskim baroknim orkestrom muzički komad „Paklena komedija“ sutra uveče na antičkom nalazištu Feliks Romulijana kod Zaječara, a u specijalnom intervju za Tanjug kaže da komad koji će videti publika u Zaječaru ne govori mnogo dobrog o svetu u kojem živimo i da je mnogo ljudi fascinirano ubicama.

Predstava će biti izvedena u okviru Zaječarskog kulturnog leta na Feliks Romulijani i ArtLink festivalu, koji ove godine obeležava desetogodišnji jubilej.

„Paklena komedija – ispovest serijskog ubice“ govori o Džeku Untervegeru, austrijskom piscu i serijskom ubici, poznatom kao ubica iz bečkih šuma, koji je 1976. osuđen na zatvorsku kaznu za ubistvo osamnaestogodišnje Margret Šafer, a potom u zatvoru otkrio dar za pisanje i autobiografskim romanom „Čistilište ili izlet u zatvor – Izveštaj krivca“ doživeo slavu.

Komad je baziran na istinitoj ispovesti serijskog ubice.

Dirigent Martin Haselbok, koji je inače i predložio Malkoviču da rade na ovom jedinstvenom performansu, utkao je u tu priču muzičku listu koju je sam odabrao.

Ta lista je sačinjena od arija poznatih kompozitora Mocarta, Vebera, Betovena, Baha…

Malkovič misli da su, same po sebi, sve ove arije i instrumentalna muzika neverovatno divne i jake kompozicije nekih fantastično nadarenih kompozitora.

„Rekao bih da, kada je reč o ovom komadu i načinima na koje se te umetnosti upotpunjuju, radim nekoliko komada u koje je uključena klasična muzika, pa odgovor na to pitanje ne bi bio isti za sve njih, jer su sve to različiti komadi. Ovaj komad je priča o čoveku po imenu Džek Unterveger, mladiću iz Austrije osuđenom zbog ubistva. U zatvoru je proveo 15 godina, i u zatvoru je naučio da čita i piše, a pošto je od predsednika Republike Austrije dobio pomilovanje, postao je veoma poznat dramski pisac, romanopisac, pesnik i novinar“, kaže Malkovič i dodaje da je Unterveger postao poznat kao novinar, zbog toga što je izveštavao o nizu ubistava prostitutki u bečkoj šumi.

„Sva ubistva zapravo je počinio on, i to verovatno u velikoj meri predstavlja objašnjenje za njegovu stručnost za tu temu. Tako da je ovaj komad zamišljen kao knjiga koju je on napisao kao mrtav i koja će biti njegova istinita ispovest. Rekao bih da u tom komadu muzika predstavlja istinu, a Unterveger predstavlja niz laži, i to ne fantastično ubedljivih laži. Muzika prestavlja savest i ljudskost oličenu u tom komadu“, kaže Malkovič.

Za njega nema dileme da je izbor arija koje se koriste u komadu više izbor Martina Haselbeka, dirigenta Bečke akademije, i autora i režisera, Mihaela Sturmingera.

„Možda bih mogao da ukratko rezimiram na sledeći način: pre nekoliko godina upoznao sam Martina preko prijatelja, jednog bečkog klijenta Burgteatar, i jedne večeri, Martin i ja smo, uz večeru u restoranu razgovarali u Kaliforniji, gde je Martin u to vreme takođe imao orkestar. Sledećeg dana me je pozvao i rekao: Treba da radimo zajedno, da zajedno napravimo komad. Počeli smo da razgovaramo o tome, verovatno je to bilo 2007. godine, o tome kako bi komad trebalo da izgleda i kako to sprovesti u delo“, kaže Malkovič.

Od ranije mu je bila poznata priča o Džeku Untervegeru, budući da je kako kaže, sam dosta vremena proveo u Nemačkoj, gde je to prilično poznata priča i, pogotovo, u Austriji.

„Znao sam za nju i smatrao sam da bi mogla da predstavlja veoma interesantan komad, ako ne iz nekog boljeg razloga, a ono zato što je Martin imao orkestar u Beču, a Unterveger živeo u Beču. Martin je imao orkestar u Los Anđelesu, a Unterveger je otišao u Los Anđeles da napiše članak o seksualnom zanatu u Los Anđelesu. Između ostalih, razgovarao je sa tri prostitutke, koje je ubio posle razgovora. Mislio sam da se to prirodno uklapa i na kraju smo se dogovorili da to bude tema, i Mihael Struminger je napisao scenario. Nalazio se u Cirihu, gde je režirao operu. Poslao mi je scenario prilično kasno, svega par dana pre scenskog čitanja.

Mislio sam da je veoma, veoma dobar ali sam zapravo bio zainteresovan da režiram komad, a ne toliko da glumim u njemu. Pošto sam scenario dobio tako kasno, mislio sam da ne mogu nikog drugog da zamolim da glumi jer je scenario prilično kompleksan, pa sam smatrao da je jednostavno bolje da to sam uradim jer će tako biti brže i lakše. Obavili smo čitanje u Los Anđelesu, onda je došao Mihael i predložio da možda nastavimo i da više radimo na komadu, zapravo nismo menjali tekst, osim malog dela u uvodu, ali smo izabrali osnovnu priču, sav tekst i celokupnu muziku. Muzika u komadu, kako kaže Unterveger, je bila ideja njegovog urednika. Ona je trebalo da dodatno podvuče dramatični efekat komada, a žene predstavljaju žene iz njegovog života. Muzičke kompozicije veoma brižljivo je odabrao Martin, neke od njih su donekle nepoznate ali zaista divne. Tako da na sceni imamo dva soprana, kompletan barokni orkestar i Untervegerovu naraciju“ objašnjava Malkovič.

Kako slavni reditelj i glumac kaže, komad veoma mnogo govori o svetu u kojem živimo.

„O svetu u kojem živimo ne kazuje nam mnogo toga lepog, tako da je verovatno bolje što manje da kažemo o tome. Fascinirani smo ubicama i oni veoma privlače neke ljude“, kaže Malkovič.

Prema njegovim rečima drago mu je zbog povratka u Srbiju.

„U Srbiji sam nastupio dvaput. Prvi put je to bilo na početku pandemije, tako da se, dan posle našeg nastupa u Beogradu na filmskom festivalu, grad zatvorio. Prethnodne večeri zatvorio se Beč, a potom i Debrecin i Istanbul. Tako da sam od Beograda video vrlo malo. Pozvan sam u gradsku skupštinu, gde smo bili na lepom prijemu i lepoj večeri, ali sam malo toga video. Voleo bih to, ali ni večeras neću videti mnogo od Beograda. Ali predstoji nam dug put do zdanja u kojem će biti odigrana predstava, pa će biti lepo videti ruralne predele zemlje, ali je moj utisak o njoj dobar“, kaže Malkovič.

O svom poreklu slavni umetnik kaže da nema puno valjanih informacija.

„Moj otac je uvek govorio da je njegov otac najveći lažov na svetu, tako da ne znamo baš puno. Čuo sam razne stvari, da smo odavde, odande, da smo ovo, da smo ono. Verujem da je moja baka sa očeve strane takođe imala pretke srpskog porekla ali o tome ne znamo baš mnogo, a kada mi je umrla mlađa sestra, pronašli smo krštenicu u kojoj piše da je rođena u Brnu, tadašnjoj Čehoslovačkoj. Ne znam da li je ta krštenica prava. Znajući kakav mi je bio deda, nekako sumnjam u to. Tako da znamo veoma malo, jer se kod nas (u porodici) jezik nije govorio, i nije postojala želja da deca nauče jezik, i tako dalje“, kaže Malkovič.

Napominje da je i dalje veoma aktivan i da ima mnogo poslovnih planova.

„Ove godine snimao sam jedan francuski film. Na turneji sam sa jednim drugim komadom koji sadrži klasičnu muziku, i čiji je naziv Muzički kritičar, koji smo pre nekoliko godina izveli ovde u Beogradu. U Parizu radim ma seriji pod nazivom „Novi izgled“ (New Look) o francuskoj industriji mode na kraju nemačke okupacije Pariza“, kaže Malkovič.

Uveren je, kako ističe, da će pozorište kakvo sada poznajemo preživeti digitalnu revoluciju koja nudi sve više ekrana i sve više senzacija.

„Nisam siguran da će preživeti film, jer to sada deluje malo verovatno, ali pozorište hoće, jer je ono potpuno drugačije iskustvo. Jedno je kao plastična kartica, neorgansko je i napravljeno jednom zasvagda, a drugo je živa umetnost i organsko, poput života. Naravno, smrt pozorišta predviđa se već par hiljada godina, ali, iako je pandemija načinila veliku štetu događajima koji se odigravaju uživo, a ljudi se verovatno plaše da sede jedni pored drugih…Da, mislim da će pozorište preživeti“, kaže Malkovič.

Glumac dodaje da Holivud za njega nije predmet interesovanja i da ne zna mnogo o njemu.

„U Holivudu ne provodim mnogo vremena i ne znam mnogo o njemu. To nije biznis koji pratim sam po sebi, pratim ga na osnovu stvari koje čujem. Nikada nisam živeo u Holivudu i ne znam baš toliko o njemu“ kaže Malkovič.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar