U trendu

Manuel Šapira: Želja mi je da upoznam Mikija Manojlović

BEOGRAD – Reditelj Manuel Šapira gost je 4. izdanja Festivala francuskog filma, i u Beograu predstavlja svoj najnoviji film „Hronologija nasilja“, a specijalno za Tanjug kaže da mu je jedna od najvećih želja da upozna srpskog glumca Predraga Mikija Manojlovića.
Film poznatog autora će biti prikazan večeras na lokaciji Silosi Beograd na Donjem Dorćolu kada će reditelj Šapira nakon projekcije odgovarati na pitanja iz publike, a onda će njegovo ostvarenje i svečano zatvoriti manifestaciju u nedelju veče, 19. juna na Kosančićevom vencu.

U pitanju je rediteljski debi Šapire na polju dugometražnog igranog filma.
„Veoma je prijatno kod vas, prvi put sam ovde, grad ima zanimljivu arhitekturu, prelepe građevine, zapazio sam i lepe bioskope u Beogradu. Istina, napolju je veoma vrelo, tako je u ovo doba godine. Sviđa mi se kombinacija starih i novih zgrada kod vas, neobično je uklapanje. Stigao sam da vidim reku Dunav, mnogo zelenila, stvarno božanstvenu prirodu imate“, kaže Šapira.

„Želja mi je da posetim Jugoslovensku kinoteku, jer su mi to preporučile kolege koje su bile u Srbiji. Biću ovde četiri dana i noći i nadam se da ću imati dovoljno vremena da istražim vašu kulturu. Imam već isplaniran program i plan šta sve treba obići, tako da osim Kinoteke, želja mi je da vidim vaš Muzej primenjene umetnosti, razne galerije, a ne bih se bunio da obiđem i neki bazen ili jezero da se osvežim”, kroz osmeh je rekao francuski režiser Šapira, inače svestrani autor – scenarista, producent, montažer i povremeno glumac.

Osim toga, Šapira se nada da će konačno upoznati Predraga Mikija Manojlovića, po njemu – zvezdu francuskog filma, koji je ove godine „kum“ festivala.

Najnoviji naslov koji će zatvoriti festival je drama „Hronologija nasilja“, višestruko nagrađivanog reditelja Manuela Šapire, koji je poznat do sada po kratkim igranim ili dokumentarnim naslovima (“Psi”, “Krug”, “Žak Deklo”, “”Da li si siguran?”, “Bunker”, “Dekroše”, “Čovekova ćerka”) i nekim igranim dužim TV ostvarenjima (“Demokle”).

Šapira se na trenutak prebacio u moguću ulogu menadžera ili promotera sopstvenog filma i razmišljao je kako bi mogao da ga opiše ukratko a da time odmah privuče publiku u bioskope.

„Moj film je sniman na malom nepoznatom ostrvu Majot u Francuskoj. Samim tim to je film o jednom delu moje zemlje o kome zaista malo ko zna, niti zamišlja da uopšte postoji. Ovo je priča o tom mestu gde su stanovnici tog ostrva, na neki način – napušteni. U ovom filmu publika bi trebalo nešto da gleda i nešto da posmatra, uviđa, otkriva“, objasnio je Šapira.

Film govori o sudbini dečaka Moiza, koga je majka napustila čim se rodio, a usvojila ga je medicinska sestra na Majotu. Ona ga je sama odgajala i negovala sve dok nije umrla kada je on imao 15 godina.

Ostrvo Majot je inače zaboravljena teritorija koja pripada Francuskoj i niko nikada pre Šapire nije tamo snimao film, što je on sam istakao u razgovoru.

Režiser je istakao svoj stav na konferenciji putem online javljanja pre nedelju dana, da je za njega film „teritorija potpune slobode“, te da je i svoj prvi igrani dugometražni film snimao u pravoj slobodi na nepoznatom ostrvu.

„Tu definiciju sam pružio javnosti upravo konkretno zbog ovog filma, jer je zaista gotovo nemoguće otići, dopreti do tamo i još snimiti film, deluje neizvodljivo. Zato se niko pre mene i nije usudio da snima projekte na tom ostrvu. Međutim, kada ste tamo, onda ipak iskoristite sve mogućnosti koje su vam na raspolaganju“, rekao je scenarista i režiser.

Autor je približio radnju rečima da se dečak Moiz seli u kartonski grad u kome žive maloletnici odbačeni i prepušteni samom sebi, i tu nastaje drama kako će se junak snalaziti u sasvim novom okruženju.

Tamo će se upoznati sa izvesnim Brusom, šefom jednog od klanova, koji je veoma nepredvidiv i ponaša se kao pravi tiranin.

Dečaka teške sudbine tumači mladi Žil Alan Ngalamu Hipokrat kome je ovo prvo glumačko ostvarenje, a važne role imaju iskusni glumci – pre svega Selin Salet, poznata iz romantične fantazije „U drugom životu“ (2010) u režiji Klinta Istvuda sa Metom Dejmonom, bio u nominacijama za Oskara.

Salet je takođe zapažena i po filmovima „Marija Antoneta“ (2006) Sofije Kopole, kao i „Kuća tolerancije“ (2011), dobitnik 6 nagrada i 11 nominacija za prestižna filmska priznanja.

Autentičnu mušku ulogu u filmu Šapire tumači Dali Bensalah, koga pubika zna po ulozi u poslednjem Džejms Bondu – “Nije vreme za umiranje” (2021).

Sigurno nije jednostavno snimati sa debitantima i već afirmisanim, slavnim glumcima.
„Bilo je veoma izazovno raditi na taj način, praviti poseban miks dece bez iskustva i starijih glumaca sa ogromnim iskustvom iza sebe. Neka deca su baš sa tog ostrva, druga su iz Pariza. Tako da je bilo tu dosta posla. Glumica Selin Salet je uveliko poznata u američkim fimovima, drago mi je da sam je imao u svom filmu“, podvukao je Šapira priču o glumcima, a kao i njegov kolega reditelj Serž Bozon, gost na ovom festivalu, i on glumi na velikom platnu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar