Marlen Ditrih u Kinoteci

Mala Prosvetina enciklopedija iz 1968. (autor ovog članka, poseduje, nažalost, samo to izdanje, već obavijeno velom patine samoupravljačkih vremena) opisuje je kao “najtipičniji primer filmskog vampa”. Ni manje ni više! “Ne, ne, ma ko da je u pitanju, to je najobičnije laskavo preterivanje i glupa uopštena fraza”, reći ćete, ali verovatno i promeniti mišljenje kad vam kažemo da je reč o velikoj Marlen Ditrih (Marlene Dietrich, pravo ime Maria Magdalena von Losch). Ovu divu američke kinematografije, izuzetnog glasa (i stasa) svi pamtimo kao jedan od najizrazitijih primeraka electric blue varijante germanske lepote, a filmovi “Žena za kojom se čezne”, “Maroko”, “Šangaj ekspres”, “Sedam grešnika”, “Lepotica iz Nju Orleansa”, kao i mnogi drugi u kojima je igrala, zauzimaju nezaobilazno mesto u istoriji svetske kinematografije, ali i sećanjima mnogih.

Tokom prve polovine aprila, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke bilo je moguće pogledati sve pobrojane, kao i mnoge druge filmove Marlen Ditrih. Kinoteka je, međutim, nekako uvek na margini ovdašnjeg kulturnog života – sasvim nezasluženo, naravno. Jer, to što je gledalaca na projekcijama uvek tako malo ne govori ništa loše o Kinoteci, pošto je kvalitet njenog repertoara nesumnjiv, već, nažalost, više upućuje na razmišljanje o površnosti i trendy psihologiji prosečnog beogradskog konzumenta kulture, koji, izgleda, u pozorište ide uglavnom da bi prikazao svoje nove cipele, a bioskopski repertoar prati tako revnosno samo stoga da mu se ne bi slučajno prigovorilo kako je nešto, zaboga, propustio.

Dakle, ako ste zvezdanu Marlen propustili u Kinoteci, prilike za popravni još imate: kombinacija VHS + kućni televizor svakako ni izbliza ne može da dâ ugođaj velikog platna, ali može da vam pomogne da proširite svoje kulturne horizonte i saznate zašto je Marlen bila toliko vamp da su se čak i u mrtvoozbiljnoj Maloj enciklopediji, čiji je kruti vokabular bio saobrazan strogoći tadašnjeg marksističkog “morala”, odlučili da upotrebe taj raskalašni imperijalistički izraz. A ako ne verujete roditeljima kada vam pričaju o tome šta je Holivud bio nekad (a na šta se srozao danas), u Beogradu postoji adresa na kojoj to uvek možete proveriti, sasvim uvereni u verodostojnost viđenog: Kosovska 11. I požurite, jer život je kratak i nećete ni trepnuti, a već ćete svojoj deci pričati kako nema danas glumice takvog formata “kakva je bila, ah, Nikol Kidman”.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.