U trendu

Mikelsen: Ne gledam filmove u kojima igram

SARAJEVO – Danski glumac Mads Mikelsen tokom gostovanja na Sarajevo film festivalu danas je otkrio da ne gleda sopstvene filmove, omiljeni mu je „Taksista“, za njega je scenario Biblija i najbolja scena koju je snimio je – izbačena.

Mikelsenu je u nedelju uveče uručeno „Počasno Srce Sarajeva“ za izuzetan doprins filmskoj umetnosti i prikazan njegov film „Lov“ (2012), a danas je odgovarao na pitanja brojnih novinara i fanova u festivalskom pres centru.
Upitan da li gleda svoje filmove, Mikelsen je rekao da ponekad kad vidi neki od njih na televiziji odgleda pet minuta i promeni kanal.

„Ne gledam unazad, niti unapred. Pokušavam biti u ovom trenutku“, rekao je glumac.

Mikelsen je ocenio da ima stvari iz prošlosti iz kojih se može nešto naučiti, ali smatra da je prevelika naknadna analiza pogrešna, jer sve što je naučio naučio je u datom trenutku.

„Da posmatram sada sebe kakav sam bio glumac je pogrešno. To je površno. Važnije je kako sam se tada osećao“, istakao je Mikelsen.

Šetnja crvenim tepihom na premijerama i festivalima je mali deo života glumca, primetio je Mikelsen, mada je dodao da je upravo na crvenom tepihu u Kanu dobio od reditelja Tomasa Vinterberga scenario za film „Lov“ (2012).

„Pomislio sam kako je to predivna, srceparajuća priča i rekao sam – da.
Kada čitaš neki scenario postoji rizik da ćeš pogoditi šta je na sledećoj strani, ali ovde je bilo suprotno. Nisam znao šta će se desiti sledeće i pomislio sam da je to dobar znak“, rekao je Mikelsen.

Danski glumac je istakao da je za njega „scenario Biblija“ i da se sve što radi kao glumac odslikava odatle.

„Teško je ako scenario ne deluje. Ali ako deluje, možeš se osloniti na njega i biti sluga priče“, istakao je glumac.

Govoreći o „Lovu“ u kome njegov lik vaspitača biva optužen kao zlostavljač dece, Mikelsen je rekao da zbog toga biva omražen od strane čitavog društva, dok bi kao pljačkaš banke bio smatran za idiota ili bi čak dobio podršku.

„Frustrirajuće je gledati koliko je pasivan. Mislio sam: ‘Zašto se ne suprostavi?’ Ali kad ponovo pogledaš on tako radi zato što je civilizovan.
Ali kada se društvo necivilizovano odnosi prema njemu i on počinje odgovarati tako“, podsetio je Mikelsen.

Mikelsen je rekao da je bio predviđen drugačiji kraj u „Lovu“ i da na kraju njegov lik biva upucan.

„Mislim da je to najbolja scena koju sam uradio, a nije u filmu! Padam kao jelen. Mislio sam da je toliko brutalno i predivno…Ali producent je rekao: ‘Ne, niko to neće gledati’. I mislim da je bio u pravu. Uvek idem malo radikalnije i dobro je što me neki ljudi mogu obuzdati“, naveo je glumac.

Prema njegovim rečima, pouka „Lova“ je da sa vrstom optužbi sa kojom je bio suočen njegov lik strah ostaje tu i od njih nikad ne možeš biti očišćen do kraja.

Vinterbergov film „Još jedna tura“ (2020) je za Mikelsena bio drugačiji vid saradnje i govori o tome da kad ti život dođe u slepu ulicu možeš odustati ili naći načina da se obnoviš.

Govoreći o „Adamovoj jabuci“ (2005) Mikelsen je ocenio da danski reditelj Anders Tomas Jansen radi na specifičan, vrlo poetičan način jer ne želi pravolinijsku priču, a njegova ostvarenja uvek govore o pronalaženju porodice.

„Koliko god da si čudan uvek ima neka sjebana porodica za tebe“, primetio je glumac.

U Jensenovoj komediji „Green Butćers“ (2003) igra lika koji se neprekidno znoji i laže, a želi da bude voljen, pa kad u hladnjači nađe leš seče ga na komade kao piletinu i prodaje, i ne može prestati jer je uspešan u tome.

Prema njegovim rečima, svi glumci žele igrati podvojene likove, a kad ih nema pokušavaju im to svojstvo dodati.

„Nema drame bez laži i ljubavi, a priča je preravna bez drame“, ocenio je glumac.

U Holivudu Mikelsen je igrao negativca Sifra u filmu Džejmsu Bondu „Kazno rojal“ (2006), a imao je uloge i u filmu „Ratova zvezda“ „Rogue One“ (2016) i superjunačkom film kompanije „Marvel“ „Doktor Strejndž“ (2016).

„Veličine tih filmova su lude! Zanimljivo ih je raditi. Jedna scenografija ‘Marevelovog’ filma ima budžet kao čitav danski film. Nebo je granica“, primetio je glumac.

Dodavši da je odrastao na holivudskim filmovima, Mikelsen je priznao da je sada „fantastično biti deo njih“ i da je „zapanjujuće kad jašeš konja i mašeš sa sabljom u ruci“.

Podsetivši da je nekada na filmu bilo dovoljno da se kvarno nasmeješ, Mikelsen je rekao da danas negativac mora imati svoju suštinu kako bi bio zanimljiv gledaocima.

Njegov lik Sifrea u Bondu je „narcistička mašina za pravljenje para, kao i većina političara“.
„Kada si ispred zelenog platna i tučeš se sa divovskom škorpijom, koji u stvarnosti nije tamo, to je stvarno gluma! A kada sediš u kuhinji – to je reakcija“, naglasio je Mikelsen.

Upitan kakva je razlika između evropskih i američkih reditelja, Mikelsen je rekao da svi „u osnovi imaju viziju filma, ali je razlika u budžetima“.

„Što je veći budžet više je producenata koji traže nešto drugačije. Ali u osnovi svi reditelji imaju viziju i san i to pokušavaju staviti na platno, a mi glumci smo im za to neophodni“, smatra Mikelsen.

Pri tome, nekog danskog reditelja Mikelsen može nazvati usred noći i pitati ga nešto, dok američkog ne i „zato Vinterberg drži telefon isključen“.

Posetioci su imali brojna pitanja o njegovoj ulozi u seriji „Hanibal“, a Mikelsen je istakao da je Entoni Hopkins u ulozi serijskog ubice Hanibala Lektora u filmu „Kad jaganjci utihnu“ (1992) bio fantastičan i da je smatrao da to niko ne može dodirnuti.

„Mi smo radili nešto različito. Video sam Hanibala kao palog anđela.
Gde mi vidimo uzaš, on vidi lepotu. On u svemu uživa. To je jedini način da mu priđeš. Da je bio psihiopata bilo bi ga lako uhvatiti. No, on je – pali anđeo“, naveo je Mikelsen.

Koliko je lik u toj seriji uticao na njegov svakodnevni život, glumac je ilustrovao podatkom da su ga sopstvena „deca tri godine zvala Hanibal“.

Govoreći o „Fantastic Beasts: The Secrets of Dumbledore“ (2022) u kome je zamenio Džonija Depa, Mikelsen je priznao da je to bio vrlo izazovan posao pošto je Amerikanac u prethodnom filmu iz serije uradio „fantastičan posao“.

„Veliki sam poštovalac Džonijev, ali ga nisam mogao oponašati i bilo bi to kreativno samoubistvo. Morali smo napraviti nešto što je moje“, istakao je glumac.

Mikelsen je rekao da je oduvek želeo da igra sa francuskim glumcem Vensanom Kaselom, kao i da je odrastao na ulogama Roberta De Nira, Meril Strit i Bastera Kitona, koji su mu omiljeni glumci.

„Hipnotizovali su me. Kasnije su me nadahnuli ali nisam hteo da ih oponašam“, naveo je glumac.

Prema njegovim rečima, igrati dobre momke je „zeznuto jer im sve ide od ruke i teško je biti zanimljiv, pa glumac u takvom liku mora naći neku manu“.

Od na njega uticajnih filmova Mikelsen je posebno pomenuo „Taksistu“ Martina Skorsezea sa De Nirom u glavnoj ulozi.

„U njemu sam video jebenog idiota, koji mi se svidi, pa mi se ne svidi. Izađem iz bioskopa zbunjen. Shvatiš da ti to film može uraditi – naterati te da razmišljaš, a ne da ti da odgovor. Zato mi je to omiljen film“, istakao je glumac.

Upitan da li ima omiljenu muziku ili knjigu, Mikelsen je rekao da je odrastao na albumu „Dark Side of The Moon“ (1973) Pink Flojda i posebno pesmi „Great Gig In the Sky“ koja je fantastična i uvek joj se vraća, a istakao je i dečiji roman „Braća Lavlje srce“ Astrid Lundgren.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar