Muzej SPC: Remek dela srpske crkvene umetnosti

BEOGRAD – Muzej Srpske pravoslavne crkve (SPC) spada u naše najznačajnije muzeje, koji sa oko 800 eksponata u stalnoj postavci i oko 40.000 u depou, svedoči o remek delima srpske crkvene umetnosti i čuva tradiciju drevnih manastirskih i crkvenih riznica još od vremena Svetog Save.

Vaskršnji praznici prilika su za podsećanje na delatnost muzeja smeštenog u delu zdanja Patrijaršije u Beogradu, koji je nakon početnih ideja sredinom 19. veka konačno osnovan 1927. godine, a od 1954. je otvoren za javnost.

„Nama je velika radost da iznova (posetiocima) svedočimo istorijat muzeja, ali i konkretne priče o svakom predmetu u muzeju, jer svaki ima svoj put…
Mi vas čekamo da ispričamo sve šta vas interesuje. I da to postaje tradicija, da se bar o velikim praznicima, jednom godišnje poseti muzej“, rekla je Tanjugu kustoskinja Miljana Matić.

Još je Sveti Sava (oko1175-1236) u 21. glavi Studeničkog tipika bio propisao kako se treba odnositi prema crkvenim starinama, podsetila je Matić.

„Neizmenjen želim da bude imetak sveštenih sasuda i ikona, i zavesa, i knjiga i ostalog sveg imetka crkvenog. Ne samo da neizmenjen bude već i da se otud ne pokreće, i ni od koga nikada od bilo kog dela ne uzima“, kaže se između ostalog u tipiku.

Od brojnih remek dela srpske umetnosti srednjeg veka i svetinja u Muzeju SPC, Matić ističe povelju cara Dušana (oko1308-1355) manastiru Hilandaru iz 1348. godine i plaštanicu kralja Milutina (oko 1253-1321), sa kraja 13. i početkom 14. veka, bila nastala za njegovu grobnu crkvu u manastiru Banjska na Kosovu i Metohji.

Plaštanica je platno sa izvezenim ili naslikanim Hristom neposredno posle skidanja sa krsta, a iznosi se u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.

Milutinova plaštanica ima ktitorski natpis: „Pomeni Bože dušu raba svog Milutina Ureši“.

Tu je i kivot Svetog kralja Stefana Dečanskog (1276-1331) nastao oko 1343. godine u kom je najpre bilo pohranjeno vladarevo telo, a izrađen je od orahovog drveta i bogato je pozlaćen.

Matić ističe i ikonu Zografa Longina (oko 1530-oko1610) sa predstavom Svetog kralja Dečanskog, zatim svete sasude izrađeni od zlata i srebra, kadionicu Svetog kralja iz Dečana, kao i brojni predmeti iz manastira Krke i Pećke patrijaršije. U Muzeju SPC nalazi se i velika svetinja Dečanskog manastira – krst kralja i potonjeg cara Dušana, odnosno deo Časnog krsta Gospodnjeg kog je, pretpostavlja se, srpski vladar nosio oko vrata.

„Taj mali krst je ugrađen u pozniju celinu, zapravo inkorporiran u krst koji će stajati na časnoj trpezi u manastiru. U jednom istorijskom periodu je po blagoslovu dečanskog bratstva boravio preko noći u kućama odabranih Albanaca radi blagoslova i dobijanja potomstva“, istakla je Matić.

Prema njenim rečima, posetioci Muzeja SPC imaju retku priliku da vide tri prestona krsta koja su stajala na časnoj trpezi manastira Pećka patrijaršija.

Tu su i izuzetno vredne ikone iz Dečana i Peći koje su u 16. i 17. veku radili neki od najznačajnih srpskih majstora tog razdoblja, poput Zografa Longina, Zografa Radula (oko1630-oko1690) i Andrije Raičevića (oko1610-posle 1673).

„Muzej poseduje najstariju mitru u Srba. Kao insignija mitropolita, episkopa i patrijaha je izuzetno značajan predmet. Nažalost, turbulentni istorijski događaji su srpskom narodu oduzeli mnoge značajne insignije i predmete, ali mi u muzeju imamo mitru iz 15. veka dar Katarine Branković (1418/9-1492) beogradskoj mitropoliji“, istakla je Matić.

U Muzeju SPC se nalazi i čuvena „Pohvala knezu Lazaru“ koju je monahinja Jefimija (oko1350-1405) izvezla kao kivot, odnosno pokrov za kovčeg srpskog vladara poginulog u Kosovskoj bici 1389. godine, a Matić napominje da je „manje poznato da je u ovim predmetom bila pokrivena odsečena Lazareva glava“.

„Ne samo što se radi o vrhunskom delu crkvenog umetničkog veza – vezeno je čistom zlatnom niti na crvenoj atlas svili – reč je i o izvanredno značajnom proznom delu koje nosi izuzetno veliku i snažnu istorijsku poruku“, podsetila je Matić.

Prema njenim rečima, iskustva sa posetiocima Muzeja SPC su „divna“, od dece koja „veoma uzbuđeno posmatraju predmete i ushićeno prolaze kroz muzej, neretko i otpevaju nešto“, preko stranaca koji ponekad ne razumeju šta je izloženo i postavljaju neočekivana pitanja, do verujućeg naroda.

Matić ističe i dolaske naših ljudi sa KiM „čije su suze često puta prolivene u hodnicima muzeja“ gde se nalaze ikone iz miniranih crkava u selima poput Mušutišta ili Popovljana. Ikone su „čudom Božjim sačuvane jer su bile na konzervaciji“.

Kustoskinja ističe da je muzeja okrenuta i mlađim generacijama, studentima, učenicima osnovnih i srednjih škola, ali i stručnjacima koji dolaze da istražuju brojne rukopise koji su čuvaju, ali i vredne starine u stalnoj postavci muzeja, poput odore kneza Lazara (1329-1389).

Matić podseća da muzej danas ima i bogatu izdavacku delatnost i može se pohvaliti kapitalnim izdanjem „Srpska srednjovekovna vladarska i vlasteoska odeća“ Bojana Popovića.

„U ime muzeja SPC želimo da čestitamo Vaskrs najradosniji praznik. Hristos vaskrese! Dobrodošli u Muzej SPC!“, zaključila je Matić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.