Na FEST-u promovisana knjiga „Poljski film u novom veku“

BEOGRAD – Promocija knjige „Poljski film u novom veku“ (2021) autora Gorana Jovanovića danas je održana u okviru 50. FEST-a u Kombank Dvorani.

Pisac stručnog filmskog dela je otkrio da se odlučio na stvaranje knjige kada je poznati poljski film „Ida“ Pavela Pavlikovskog iz 2013. godine osvojio Oskara u kategoriji Najbolji strani film.

Takođe, „Ida“ je imala i Oskar nominaciju za najbolju fotografiju, a osvojila je nagradu Evropske filmske akademije za najbolji film, kao i francuskog „Cezara“ za najbolji strani film.

„Bilo mi je neverovatno da jedna tako bogata, produktivna i kvalitetna kinematografija do tada već nije osvojila Oskara za svoje filmove. Jedino je čuveni reditelj Andžej Vajda dobio Oskara za životno delo, mada to nije isto kao kada vas nagrade za konkretan film“, napomenuo je Jovanović.

Autor Vajda, koji je pet puta imao filmove u nominaciji za Oskara, a napustio nas je zauvek 2016. u 90. godini.

Nova knjiga filmskog kritičara, književnika i publiciste objavljena je u septembru 2021. u izdanju kuće “Tercija” iz Bora.

Autor je prošle godine obeležio 30 godina kritičarskog rada, i dalje je saradnik filmskih časopisa “Kinoteka” i “Filaž”.

Ovo je njegova peta knjiga filmskih eseja, a do sada se predstavio delima – “Američki bioskop” (1998), “Zlatna dekada: Britanski film devedesetih” (2002), ”Tranzicijski rulet: Istočnoevropske kinematografije u raljama tranzicije” (2005) i “Ruski film postsovjetske ere” (2013).
Sada mu je preokupacija istorija poljskog filma, koju je pomno istraživao, gde je istakao osvojenu Zlatnu palmu u Kanu za ostvarenje „Čovek od gvožđa“ (1981), kao i nagrada za režiju u Kanu – „Čovek od mramora“ (1977) oba takođe u režiji Vajde.

Jovanović je istakao da su poljski reditelji veoma vezani za kulturnu baštinu kao književno nasleđe svoje zemlje, tako da često ekranizuju dela pisaca Česlava Miloša, Isaka Baševisa Singera ili Olge Tokarčuk.

Pisac knjige o poljskom filmu otkrio je da je rad na tom delu trajao pune četiri godine, od 2015. do 2019. kao temeljna studija.

„FEST je za mene deo odrastanja, uvek izaziva uzbuđenje pred projekcije filmova, a opet poziva na debatu, druženje sa ljudima sedme umetnosti. Ipak, smatram da bi FEST morao biti više raspoložen da istražuje i da otkriva te nove filmske autore koji tek dolaze, da vidimo više njihovih debitantskih dela, posebno eto iz Poljske“, poručio je publicista Jovanović.

On je otkrio da se u Poljskoj svake godine snimi između 40 i 50 dugometražnih igranih filmova i da u ovoj zemlji postoji barem 1.000 bioskopa, pri čemu se pruža velika šansa svima da rade – veteranima i debitantima režije.

Takođe je naveo da je Poljska izvanredno iskoristila fondove Evropske unije, tako da autori, poput nagrađivane Agnješke Holand, snimaju i van granica svoje zemlje.

Knjige Gorana Jovanovića nalaze se na srpskom jeziku na policama značajnih univerzitetskih biblioteka i filmskih škola u svetu (Stanford University Libraries, Kongresna biblioteka u Vašingtonu, biblioteka Univerziteta u Vašingtonu, Britanska biblioteka u Londonu, biblioteka Univerziteta u Notingemu, biblioteka Univerziteta u Pitsburgu, Državna biblioteka Rusije, Filmska škola u Lođu).

Kako je pričao ranije sam autor, njegova knjiga o poljskom filmu sistematična je i analitična studija jedne od najboljih evropskih kinematografija poslednjih deceniju i po.

Uspesi i redovno učešće poljskih filmova na najvažnijim festivalima, poput ostvarenja Malgožate Šumovske, spomenutog Pavela Pavlikovskog, Agnješke Holand, Jana Matušinjskog, velika gledanost filmova Vojćeha Smažovskog na domaćem terenu, posebni autorski svetovi Jana Jakuba Kolskog, Andžeja Jakimovskog, Kšištofa Krauzea, Dorote Keđežavske, žanrovski iskoraci Vladislava Pasikovskog, Valdemara Kšisteka, Borisa Lankoša i Patrika Vege, kao aspekti umetničkog i komercijalnog proboja, bili su inspirativni za proučavanje estetskih dometa ove zanimljive kinematografije.
Poljski film je darivao svetu velikane – Ježija Kavaleroviča, Andžeja Munka, Vojćeha Hasa, posebno Romana Polanskog, ili Ježija Skolimovskog, Ježija Hofmana, Tadeuša Konvickog.

Kasnije su istaknute i karijere autora – Kšištofa Kišlovskog, Andžeja Žulavskog, Valerijana Borovčika, Kšištofa Zanusija, Vojćeha Marčevskog, Januša Majevskog, Filipa Bajona, Feliksa Falka, Januša Kijovskog, Januša Zaorskog, Rišarda Bugajskog.

Sledeće dve knjige Gorana Jovanovića biće, kako je najavio, posvećene kinematografijama Rumunije i Mađarske.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.