O srpskoj književnosti za decu i ko su novi heroji mladih
BEOGRAD – Jedan od pratećih programa ovogodišnjeg Sama knjiga bavi se raznim temama vezanim za knjige i izvačku delatnost namenjenu decu i mlade i danas su održane poslednje dve tribine ovog serijala posvećne traganju za odgovorom na pitanje: šta je novo u srpskoj književnosti za decu i mlade i ko su heroji nekad i sad u literaturi za decu i omladinu.
Pored medijatora Vladimira Vukomanovića u razgovorima su učestvovale docent na Učiteljskom fakultetu Jovana Panić Maraš, glavna urednica „Kreativnog centra“ Ljiljana Marinković, Vladimir Andrić pisac za decu i Ivana Mijić, književni kriticar.
Otvarajući temu šta je novo u srpskoj književnosti za decu i mlade u 21. veku, Panić Maraš je podsetila da je odlučujuća promena došla kada su se pojavile knjige „Beleške jedne Ane“ Mome Kapora i „Hajduk u Beogradu“ Gradimira Stojkovića, jer one su unele nove teme i umesto družina u avanture upadaju pojedinici.
To je preuzeto iz američke literature za decu da jedan usamljen, i često povučeni dečak ili devojčica vode glavnu priču u romanu i pošto postaju popularni njihovi autori pišu serijale o avanturama svojih junaka i junakinja.
To su primenili i naši pisci Kapor i Stojković koji su stekli armiju poklonika devojčurka Ane i hrabrog momčića Hajduka.
„Proza o družinama je postala manje atraktivna i zamenjena je individualističkom pristupu fabuli u romanu“, zaključila je Panić Maraš.
Markovićeva se požalila da ima veoma malo pisaca čiji romani su popularni kod starije omladine i tih desetak poput Jasminke Petrović, Dejana Aleksića, Vesne Aleksić su veoma dobri, ali ne mogu da zadovolje glad mladih za dobrim knjigama koje se bave problemima koji su za njih aktuelni u tom tinejdžerskom uzrastu (anoreksija, zaljubljivanje, neslaganje sa roditeljima i širom porodicom…).
Posle dužeg vremena poezija, koja je bila skrajnuta ponovo je postala aktuelna lektira za omladinu, a toga ima još manje, priznala je Mijić, navodeći samo Aleksića koji pođednako uspešno piše poeziju.
Moderator Vukomanović je primetio da je velika šteta što nema čcasopisa za mlade, jer to su bila mesta gde su se kalili novi pisci, tako da poezija koja nastaje liči na onu od pre dve tri decenije, kada su pisali Duško Radović, Mića Danojlić, Ljubivoje Ršumović…
Kada su svi učesnici rekli koje su knjige voleli u detinjstvu pokazalo se da su ta dela savremenom detetu istog uzrasta najčešće dosadna, kao na primer avanture Toma Sojera, koji je bio omiljeni junak svih učesnika ove tribine.
Zaključak je da nema dovoljno romana za adolescente da bi se iskristalisale potrebe mladih za knjigama.
U slučcaju heroja pokazalo se da su heroji roditelja današnje dece njima nepoznati, a svakako im se ne dive, jer za njih je došlo novo tehnološko doba u kome važnu ulogu u svakodnevnom životu dobijaju roboti i to su heroji budućih generacija.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.