Održana akademija povodom 100. rođendana Dejana Medaković

BEOGRAD – Srpska akademija nauka i umentosti (SANU) i Vukova zadužbina priredile su danas svečanu akademiju povodom obeležavanja stote godišnjice rođenja istaknutog srpskog istoričara umetnosti, univerzitetskog profesora, knjiže­vnika, pesnika i akademika Dejana Medakovića (1922-2008).

U pozdravnoj reči, pred članovima porodice Medaković, članovima Akademije i zvanicama, predsednik SANU Vladimir Kostić je podsetio da se pored rođendana navršava i pola veka od kako je 1972. Medaković bio izabran u članstvo SANU, na čije je čelo stupio 1999. godine.

„Prisećajući se i ponovo iščitavajući njegove spise danas prevashodno usmeravam pažnju na breme patnje i brige, koju je prikrivao između ostalog i svojom baroknom pojavom, plativši tešku i iscrpljujuću cenu svoje sposobnosti da vidi dalje i više od drugih“, istakao je Kostić u govoru u Svečanoj dvorani SANU.

Prema njegovim rečima, Medaković je posedovao „pravu egzistencijalnu tugu kojom je opisivao sudbinu i udese svoga naroda“.

Protojerej-stavrofor Vladimir Vukašinović je, prenoseći učesnicima skupa pozdrave patrijarha Porfirija, istakao da je Medaković posedovao „oštro oko i vredno pero“, koji su od Hilandara do Sent Andreje, „iz zaborava vekova, iz ratnih razaranja, oluja geopolitičkih promena, podizali i vaskrsavali najvažnije identiteske spomenike, same duhovne temlje našeg naroda“.

„U vremenima kada se na takve aktivnosti gledalo sa podozrenjem, u vreme ideoloških nesloboda, Medaković je ostao veran svom narodu i crkvi. Plodovi te vernosti ne leže samo u hiljadama stranica knjiga i studija, nego i u generacijama Medakovićevih sledbenika koje je nadahnulo njegovo delo i u posebnoj viziji naučnog rada koja služi polzi svoga roda“, istakao je Vukašinović.

U izlaganju naslovljenom „Moje viđenje Dejana Medakovića kao člana Akadmije, časnika SANU i mog prijatelja“, akademik Vasilije Krestić je istakao da je Medaković bio na čelu SANU koju je „beskompromisno, hrabro i argumentovano“ branio od mnogih prozivki i napada pošto je bila na udaru „tvoraca novog svetskog poretka i onih koji su se sluganjski stavili na raspoloaganje“.

„Kao vrhunskog intelektualca krasile su ga mnoge sjajne osobine. Jedna je njegov patriotizam, duboka odanost narodu i državi. Sve muke ne daće i staradnja kroz koje je prolazio srpski narod teško je podnosio i stalno se pitao gde je izlaz i šta nam valja činiti“, podsetio je između ostalog Krestić.

Prema njegovim rečima, zahvaljujući Medakovićevoj stvaralačkoj vatri, ogromnoj radnoj energiji, disciplini i sistematičnost nastalo je obimno delo, za koje je dobio brojna domaća i strana priznanja, a „iako vanserijska ličnost imao je i gorkih trenutaka u životu – što je u našoj sredini sudbina naučnika“.

Predsednik Matice srpske Dragan Stanić, prisećajući se duge i plodne saradnje Medakovića sa njegovom ustanovom, ocenio je da je akademik bio „visoko kreativna, intelektualno suverena ličnost“ i bio je „posebno cenjen zbog otkrića baroka kod Srba i sposobnosti da to prikaže u međunarodnom kontekstu“.

„Njegovo delo je takvog formata da će se sasvim sigurno čitati. Možda će ga čak manje čitati istoričari umetnosti koliko oni koji se bave istorijom srpske kulture i koji se pitaju o duhovnim vertikalama. Biće podsticajno čitanje na mnogim planovima onoga što je on stvorio“, istakao je Stanić.

Vladimir Simić sa Katedre za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, čiji je Medaković bio dekan, rekao je da se radilo o „jednom od velikana savremene srpske kulture i nauke iza koga je ostao izuzetni intelektualni trag u vidu bogatog i razuđenog naučnog i književnog opusa“.

Simić je, između ostalog, naglasio da je Medaković je bio svestrana i talentovana ličnost“ a na „polju srpske istorije umetnosti postigao je izuzetno mnogo“.

Predsednik Odbora za obeležavanje stote godišnjice rođenja Medakovića Boško Suvajdžić najavio da će se na dan njegovog rođenja 7. jula pojaviti poštanska marka sa akademikovim likom, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a istog dana biće održana i svečana akademija u Sremskim Karlovcima.
Suvajdžić je ocenio da je Medaković bio „jedna od naših najmarkantnijih ličnosti“, i podsetio da su za njega važili epiteti da je neprikosnoveni sveznadar, poslednji barokni Srbin i memoarista prvog reda.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.