Održana promocija romana Miloša Latinovića „Etape noći“

BEOGRAD – Ljubitelji savremene književnosti sinoć su u knjižari Vulkan na Trgu Republike uživali u predstavljanju novog romana Miloša Latinovića s neobičnim nazivom „Etape noći“.

Osim autora, o knjizi su govorili Željko Jovanović, umetnički direktor Pozorišta na Terazijama, Predrag Radonjić, upravnik Narodnog pozorišta Priština, i Marija Radić, urednica Vulkan izdavaštva.

U knjizi „Etape noći“ čitaoci će prepoznati autobiografske elemente, istakao je autor i dodao da će, međutim, junake priče o ljudskim pobedama i porazima, čiji su portreti oslikani kroz sedam etapa noći – od sumraka do svitanja, čitaoci pronaći u sebi samima.

U noći se otkrivaju tajni vrtovi neostvarenih ljubavi i nezasitih strasti, krvavih bitaka i surovih osveta, kao i preplitanje jave i sna, a upravo u tom preplitanju čitalac će otkriti da život najčešće ne počinje tamo gde mislimo, zato što je uslovljen mnogobrojnim događajima na koje ne možemo da utičemo.

Kao i sva dosadašnja Latinovićeva dela, roman „Etape noći“ pisan je u trećem licu.

„Iziskuje potpunu čitalačku pažnju i spremnost da se posle određenih stranica zagledamo u svet oko sebe, ali i u sebe“, naglasio je Latinović.

Marija Radić, urednica Vulkan izdavaštva, osvrnula se na sam naziv romana, jer upravo on predstavlja značajan ključ za dalja tumačenja.

„Noć je simbol odsustva, tišine i misterije. To je doba koje se u našoj tradiciji dovodi u vezi s tajnim i onostranim silama, s buđenjem vila i demona, s preobražajima. Na stranicama ovog romana, noć je postala prostor u kojem se junaci susreću sa sobom, sa svojim najskrivenijim, najdubljim strastima. To je istovremeno i prostor u kojem budni sanjaju, pa vidimo da su njihove iluzije i snovi tesno povezani“, istakla je Marija Radić. Željko Jovanović smatra da neobičan roman „Etape noći“ vuče poreklo iz nekih prošlih Latinovićevih dela,.

„Ono što ga razlikuje od ostalih romana jesu mračni junaci, neobične želje, žene, strasti… Pišući intimnu istoriju jednog sveta i vremena, autor se bori protiv zaborava“, objasnio je Jovanović.

Predraga Radonjića privukao je barokni jezik kojim pisac oslikava banatske ravnice. „Erotično u živopisnim scenama strastvenih seksualnih činova ne prelazi u banalnost. Svi opisi prepuni su kontrasta svetlosti i tame“, zaključio je Radonjić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.