Opera „Dečja soba“ premijerno odigrana u „Dušku Radoviću“
BEOGRAD – Spektakl opera “Dečja soba” kompozitora Milenka Živkovića prema tekstu – libretu Desanke Maksimović premijerno je izvedena na sceni Malog pozorišta “Duško Radović” u okviru 53. izdanja festivala BEMUS.
Muzički komad za decu realizovan je čak 80 godina od prvog izvođenja, što je samo po sebi značajan jubilej, a istovremeno obeležava se 120 godina od rođenja autora opere Milenka Živkovića (1901-1964), čiji su značaj i delo nepravedno zapostavljeni u našoj zemlji, iako je pružio veliki doprinos u stvaranju muzičke i scenske umetnosti u Srbiji.
“Dečja soba” je prva dečja opera u Srbiji, koja je napisana u klasičnoj operskoj formi, a prvi put je izašla pred publiku 20. i 26. februara davne 1941. godine.
Komponovana po motivima istoimene kratke priče čuvene pesnikinje Desanke Maksimović (1898-1993), ova kratka predstava, više bi se mogla definisati kao opereta za decu, prati jedan čudnovat i bajkovit svet mašte četiri sestre kao vodećih junakinja.
Neobična i dinamična režija tandema mladih umetnika Natalije Stanković i Mateje Đedovića u stilizaciji od samog početka podseća na slepstik komedije, neme filmove koje su svi voleli, posebno kratka kinematografska dela jednog Čarlija Čaplina ili Bastera Kitona.
Gotovo sve vreme opera je i postavljena u tom ključu po sistemu nemog ostvarenja, što ima svoje draži, šarma i simpatičnosti, veoma neuobičajeno za repertoar teatra za decu.
Mentor na projektu je bio poznati pozorišni reditelj Boris Liješević, koji je sa ovim žanrom već imao iskustva kada je režirao operu “Dve glave i devojka” (2016) prerano preminule kompozitorke Isidore Žebeljan. (1967-2020).
Fragmentarne scene se odvijaju munjevitom brzinom, kao da se posmatra muzički video spot na sceni ili serija raznih TV inserata, što stvara veoma neophodnu dinamičnost i napetost.
Četiri sestre, ili četiri ćerke svojih roditelja, ne vole mnogo da slušaju šta im majka i otac govore, pomalo su lenje, žele samo da se igraju, ne bi da ručaju kada nisu baš gladne, zabavnije im je da se gađaju hranom.
Otac je pomalo inertan, nema autoritet, majka je popustljiva do neke granice, a njih četiri su veoma vezane i složne, te žele da se drže zajedno i otputuju negde daleko van monotonije u porodici.
To će im se desiti ubrzo, kada iz njihovog ormara bude izašlo sedam patuljaka, sasvim slučajno ili namerno taj broj kao u bajci o Snežani.
Naravno, čitav svet fantazije će im se pojaviti pred očima, mnoge životinje – lisica, medved, jelen, svi pitomi i prijateljski raspoloženi, koji će činiti svet ovih devojčica veoma ispunjenim i veselim.
Tetar pokreta i nemih scena, uz operske vokale, sa Horom i čitavim orkestrom na sceni uz dirigenta na čelu, pružilo je najmlađima jedinstven pozorišni doživljaj koji se ne viđa često na našim prostorima.
Ideja za rekonstrukciju i izvođenje ovog dela je nastala iz projekta “Opera: Past, Present, Perfect”, koji Muzičko opersko teatarska organizacija – MOTO i “Duško Radović” realizuju pod pokroviteljstvom “Kreativne Evrope”.
Maštovita avantura iz pera antologijske pesnikinje predstavlja decu koja zapravo žele da promene dosadne, svakodnevne rituale, kao i zahteve roditelja, a njihova ogromna želja za igrom vodi ih u šumski svet patuljaka i životinja, gde vladaju samo pesma i igra.
Igrale su se opere za decu od V. A. Mocarta u teatrima – Madlenianum ili Narodno pozorište, ali sada je pred publikom originalna, domaća opera, nastala pre osam decenija.
Dirigent Milan Nedeljković, istaknuti muzičar, kompozitor, u susretu sa medijima je podelio svoje iskustvo putem istraživanja ovog dela, koje je pronašao u Valjevu, gde uvek živi dobri duh Desanke Maksimović.
Tako je pre 15 godina u biblioteci grada pročitao u nekom starom časopisu o operi “Dečja soba”, istraživao o samom poreklu, kada je izvedena, da bi kasnije u Radio Beogradu pronašao kopiju rukopisa samog dela. Konačno posle decenije i po, projekat je realizovan, još samo da traje na sceni.
Deca koja pevaju na sceni imaju između pet i 10 godina, a inače učestvuje oko 50 izvođača, gde spadaju kompanija “Balet Mladih” Instituta za umetničku igru, gde su koreografi Mila Stijak i Ana Bošković, Hor Dečjeg kulturnog centra “Naći svoju zvezdu” dirigenta Snežane Despotović, kao i solisti Muzičke škole “Vojislav Vučković”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.