U trendu

Otvorena izložba „Kavijar“ u Galeriji Prirodnjačkog muzej

BEOGRAD – Jedinstvena izložba „Kavijar“ višeg kustosa Prirodnjačkog muzeja i ihtiologa Dubravke Vučić otvorena je sinoć u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu u organizaciji ove institucije i trajaće do 2. decembra.

Autorka postavke Dubravka Vučić izjavila je Tanjugu da je izložba osmišljena i realizovana tako da na drugačiji način predstavi ovaj čuveni delikates koji uvek asocira na luksuz i ekstravagantne događaje.

„Kao Prirodnjački muzej mi smo kavijaru prišli sa nekih drugih, zanimljivih aspekata, pre svega sa naučnog, kulturološkog i tradicionalnog. Želeli smo da predstavimo kavijar u značenju koje malo Srba zna da je on imao“, izjavila je Vučić Tanjugu.

Prema njenim rečima, to se posebno vezuje za drugu polovinu 20. veka, kada se u Kladovu proizvodio kavijar koji se izvozio u Ameriku.

„Srbija je tada praktično imala brend u Americi, bila je poznata po kavijaru koji je proizvodila“, objašnjava Vučić.

Kako ističe, ova postavka sa bogatim izvorima podataka prikazuje tradicionalno umeće Srbije u tom smislu, ko je tome naučio Srbe, kao i razne vrste ribe od kojih se kavijar dobija.

„Obukli smo našu galeriju u novo ruho i pružamo vam ruku da vam ispričamo priču, ne samo o kavijaru i o ribama od kojih se on dobija, već i o onome što je jako važno – o skoro zaboravljenom elementu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, o umeću spravljanja kladovskog kavijara“, naveo je v.d. direktora Muzeja Slavko Spasić na otvaranju postavke i dodao da bi se ova postavka mogla svrstati u Muzejev serijal „Darovi prirode“.

Predstavnik Trgovinske komore Ruske Federacije u Republici Srbiji Andrej Hripunov istakao je ovom prilikom da su Srbi i Rusi „braća i sestre, jedan narod“, da je kavijar koji se proizvodi i u Rusiji važan za rusku istoriju koliko i za srpsku.

„Velika proizvodnja dobrog kavijara ima tradiciju i oko Dunava. To je možda sitnica, ali sitnica koja nas spaja i mi to moramo poštovati i ceniti“, rekao je Hripunov.

Pomoćnik ministra kulture i informisanja za savremeno stvaralaštvo i kreativne industrije Radovan Jokić rekao je da smatra da je izložba „zaista fantastična“ i da ne pamti kada je za samo 15 minuta toliko toga naučio.

„Nedavno je bila Komisija za program kulturnih dešavanja u našem kulturnom centru u Parizu, gde smo jednoglasno doneli odluku da ova izložba ide u Pariz i da i Francuzi imaju prilike da je pogledaju“, otkrio je potom Jokić i time zvanično otvorio postavku.

Pored raznih tipova kavijara i pribora za njegovo konzumiranje, na izložbi je ekskluzivno izložen i jedan od poslednjih primeraka morune uhvaćene u Dunavu, kao i jadranske jesetre iz reke Bojane, kritično ugroženih vrsta kojih zbog izlovljavanja upravo zbog kavijara, ali i mesa, u rekama danas gotovo da nema – oba ova eksponata čuvaju se u ihtiološkoj zbirci Prirodnjačkog muzeja.

Posetioci će ovom prilikom moći i da se detaljnije upoznaju sa procesom proizvodnje kavijara i važnim pravilima njegovog konzumiranja, ali i da saznaju zašto se danas jesetra smatra živim fosilom, koji je njen put od Crnog mora do reka radi mrešćenja, kao i da otkrije više o njenoj taksonomiji, biologiji i zaštiti.

Realizaciju izložbe i kataloga omogućilo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a svoju podršku pružila je i Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) i Zavičajni fond biblioteke Centra za kulturu Kladovo.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.