Otvorena Retrospektivna izložba slika Ljube Popovića

BEOGRAD – Retrospektivna izložba slika Ljube Popovića (1934 – 2016), autora Slavice Batos i Nikole Kusovca, otvorena je večeras u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti.

Otvarajući izložbu predsednik SANU Vladimir Kostić kazao je da u životima pojedinaca i institucija postoje dugovi koji se moraju izmiriti.

„Ne toliko zbog računovodstvenog poravnanja naših sujeta, već potrebe da se stvari dovedu u neki viši red sklad i ravnotežu u kojoj mir nalazi onaj koji dug vraća, ali i onaj koji dug prima. Verujem da sa ovom izložbom, makar i sa zakašnjenjem potreban mir nalazi i SANU i njen član, veliki slikar i istaknuti umetnik Ljuba Popović“, rekao je Kostić i dodao da je Ljuba Popović danas tamo gde mu je mesto i gde pripada, u galeriji jedne od njegovih kuća gde je neupitan i poštovan.

Svi koji su učestvovali u stvaranju ove izložbe i obezbeđivanju slika koje će Beograd prvi put videti doprineli su našoj kultunoj sceni u celini, kazao je Kostić.

Objedinjujući 45 dela, uglavnom velikih formata iz svih perioda Popovićevog stvaralačkog opusa, izložba predstavlja kompletan uvid u rad velikog majstora.

Jedna od autorki izložbe, supruga preminulog velikana srpskog i evropskog slikarstva Slavica Batos, napominje da se postavka sastoji iz šest celina urađenih po hronološkom principu, od najnovijih ka najstarijima.

„Izuzetak čini prva sala, koja je jedina mogla da primi triptih ‘U čast Džejmsa Frejzera’ iz 1976 – do 1978. godine, dugačak osam metara, a uz koju su izložene još tri slike iz tog perioda“, kazala je Slavica Batos.

Prvi deo izložbe čini segment pod nazivom „Uvodna postavka“, koji tematizuje rad Popovića u sedamdesetim godinama prošlog veka, kada je prema mišljenju slikarskih znalaca bio na vrhuncu svog stvaralačkog potencijala.

U drugom delu postavke pod naslovom „Period posle 2000“ posetioci izložbe biće u prilici da vide poslednji period Popovićevog stvaranja koji karakteriše likovno suprotstavljanje svetlosti i zlokobnim silama mraka.

„Devedesete godine“, kao treći segment postavke, donosi slike koje Popović smešta u fantastičan plavičasti pejzaž i erotizam protkan nežnošću i lepotom.

„Osamdesete godine“ kao zaseban deo postavke predstavljaju ledenoplavi tonalitet mestimično uobličen u staklaste arhitektonske forme i pejzaže u kojima su ljudske figure sićušne ili ih uopšte nema.

Poslednja dva segmenta izložbe čine „Prvi pariski period“ i „Beogradski period“.

U segmentu koji govori o umetnikovom boravku u Parizu publika će videti slike iz perioda u kojem je Popović počinjao da stiče renome u Francuskoj.

Beogradski opus predstavlja radove iz perioda kada je živeo na vrhu jedne višespratnice.

Na tim slikama dominira ljudska figura, često izbrisanog lica, nepokretna i zarobljena u prostoru ispunjenom zebnjom.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.