Panaotović Dežuloviću:Rđavom se svako čini rđav
NOVI SAD – Direktor Kulturnog centra Novog Sada Bojan Panaotović danas je povodom uvreda koje je o Beogradu hrvatski novinar i pisac Boris Dežulović izneo u razgovoru za srpske medije, ocenio da je „Beograd, na žalost, kroz svoju istoriju navikao da ga zasipaju, što bombama, što ideološkim i kvaziintelektualnim pomijama kao što su ove, najsvežije, iz pera Borisa Dežulovića“.
Poručio je u saopštenju da bi oni koje je Beograd primio, podržao, koje objavljuje i medijski promoviše trebalo za njega da nađu bar neku odmerenu, ako ne i lepu reč, jer postoji nešto što se zove učtivost i pristojnost.
„U Beogradu vam ugledni izdavač objavljuje knjigu, u tom gradu dajete opsežne intervjue za tiražne medije, ipak vi ga vidite isključivo kao blatnjavu kasabu čija su zakonomernost neobrazovani primitivci. Rđavom se svako čini rđav, veli stara mudrost“, istakao je Panaotović.
On dodaje i da Dežulovića i slične treba podsetiti da su u minulih par godina u Beogradu svoje knjige predstavljali Ljosa, Pamuk, Handke, Parsons i na desetine čitanih svetskih pisaca. „Nijedan nije imao dojam o blatnjavoj kasabi, naprotiv“, ukazuje Panaotović i dodaje da u Beogradu živi, radi i stvara čitljivi i čitani Muharem Bazdulj.
„Ne verujem da bi došao da živi i stvara u svinjcu. U Beogradu predaje čuveni zagrebački profesor Dejan Jović. Nikada nismo od njega čuli opservacije o mračnoj kasabi. U njemu je i pre i posle rata rado gostovao i pevao Arsen Dedić. Nikada od Arsena nismo doziveli ovakve ocene. U Beogradu često muzicira Rundek. Nikada nije vređao ni Beograd ni Jagodinu. Klasić, Jakovina, briljantni intelektualci, britke, kritičke misli, koji se ne ulaguju ni jednom režimu, nastupaju u Beogradu, ne izlivajući pomije po istom“, kazao je Panaotović,
Za Panaotovića nema dileme da je ocena mnogih da Zagreb nije ni nalik onom nekadašnjem Zagrebu.
„Ipak, kad pomislim na Zagreb, neću ga poistovetiti sa Tuđmanom ili Pavelićem, već ću pokušati da se prisetim novog vala, briljantnih prevoda Alana Forda, Krleže, Ćira Blaževića, Igora Mandića, Vedrane Rudan, mladih intelektualaca koji žele mir i razumevanje ljudi na Balkanu. Regionu je potrebna, dobrohotnost, razumevanje i saradnja, a ne zlovolja, traženje trunke u tuđem oku i nepodnošljiva lakoća pljuvanja po drugome. Kakav čovek, takva i beseda rekao je Njegoš“, zaključio je Panaotović.
Dežulović je najpre u intervjuu Nedeljniku okarakterisao Beograd kao „kasabu“, odnosno „Dubai za siromašne i Jagodinu za bogate“, kazao i da glavni grad Srbije ne čine evropskom metropolom „čudovišni betonski hangari i lažni brončani baroni Minhauzeni“…
Za portal Nova još je izjavio da se Beograd sam „ubio“, odnosno da ga nije ubio „nijedan nesretnik s Kosova ili iz Krajine“, već da su ga ubili Momo Kapor, „prvosveštenici njegovog asfalta, kojekakvi Minimaksi, Bore Đorđevići i sličan, vrlo gradski otpad“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.