Panel: Neophođno formirati Savet za srpski jezik

BEOGRAD – Neophodno je konačno početi sa primenom Zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma i oformiti Savet za srpski jezik, ocenili su danas učesnici panela „Ćirilica u medijima“.

Govoreći na panelu „Festivala Novosti“, u organizaciji Kompanije Novosti, lingvista Miloš Kovačević je ocenio da i pored donošenja zakon u pogledu upotrebe ćirilice „nigde ne oseća“.

Prema njegovim rečima, sve se pravda tehničkom vladom i čekanjem na formiranje nove Vlade Srbije.

Kovačević je ocenio da je dobro što je zakon problem ćirilice stavio u prvi plan, ali je nedostatak što je nije vezao za službenu upotrebu srpskog jezika.

Prema njegovim rečima, po ustavu piše da je u službenoj upotrebi ćirilično pismo što znači da je upotrebljavaju samo u državnim službama i ne zahvata obrazovni sistem.

„S te strane vezivanje samo za službenu upotrebu znači isključenje ćirilice iz medijske upotrebe svugde gde mediji smatraju da nije potrebna“, ocenio je Kovačević.

Usvojeni zakon nema uticaja na latinične medije da bi promenili mišljenje o upotrebi ćirilice, naveo je Kovačević.

Prema njegovim rečima, ovakav zakon je dobar kao vrsta podsticaja, jer se lingvisti nadaju da će se jednog dana menjati zakon o srpskom jeziku, i da će se tada propisati status ćirlice drugačije, u skladu sa statusom jezika.

Kovačević je naglasio da ukoliko deo jezičke politike bude na strani sadašnjeg zakona „imaćemo malo svetliju budućnost za ćirlicu“, ali će bez prisustva u medijima „teškoće ćirilice krenuti uzlaznim putem“.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, lingvista Sreto Tanasić je ocenio da je donošenjem zakona država „posle mnogo odugovlačenja prihvatila istinu i sama rekla da su srpski jezik i ćirlica bitni Srbiji“.

„Ako je to rekla onda će, da ne bi ispalo da je i porekla, morati da konačno povede računa o primeni zakona“, rekao je Tanasić.

Prema njegovim rečime, dugo čekanje na formranje nove vlade ne ide u prilog ostvarivanju onog što u zakonu piše, pošto „svi smatraju da nisu obavezni, nije ni država rekla kako treba primeniti zakon u domenu gde je ćirilica propisana“.

Tanasić je upozorio da nije formiran ni Savet za srpski jezik koji bi dao podsticaja državi da se traži način da se zakon primenjuje.

„Kad vidimo šta smo ovim zakonom postigli onda ćemo regulisati status srpskog jezika, a gde je jezik tu mora biti i srpsko pismo“, istakao je Tanasić.

Lingvista Mihailo Šćepanović je ocenio da je zakon samo ukazao na problem statusa ćirilice, a kako će se rešavati ne zavisi od lingvista već samo od valjanosti politike, odnosno „da li će se politički odvojiti od brozovskog shvatanja da se ne treba zakona držati ko pijan plota“.

Šćepanović je rekao da treba razmišljati i o konsekvencama za one koji se zakona ne pridržavaju, dok je govoreći o statusu ćirilice u medijima primetio da su od dnevnih listova samo Politika i Novosti na ćrilici, dok je na televizijama „aposlutna dominacija latinice u Srbiji“.

Govoreći o polozaju ćirilice u Crnoj Gori, Šćepanović je podsetio da je nakon „pretvaranja srpskog jezika u montenegrinski i prekrajanja istorije“ srpski narod tamo bio potlačen, ali da je „ćirilično seme proklijalo kroz litije“.

„Narod je ipak poterao vlast i nekako se ćirilica izvlači. Ćirilica neće tako lako da nestane pod uslovom da nas bude. Kad nestane potonji Srbin nestaće i srpsko pismo“, upozorio je Šćepanović.

Kovačević je dodao da voleo da na svim prostorima bude neformalno stanje kao kod ćirlice u Crnoj Gori.

„Danas je u Crnoj Gori diferencijalni kriterijum između Srba i nesrba – nijednog Srbina ne možete naći da piše latincom. Nijednog. Čim vidite da neko piše latinicom znate da pripada drugoj opciji“, ocenio je Kovačević.

Prema njegovim rečima, kad bi se tako dešavalo u Republici Srpskoj i Srbiji bili bi načisto koliko stvarno ima Srba koji smtraju da je ćirilica identitetski kriterijum.

„Osnova svega je odnos srpske politike prema sve mu tome. Potrebno je da se osnuje Savet za jezik i da se zakon počne primenjivati. U njemu ipak ima pozitivnih stvari“, ocenio je Kovačević.

Tanasić je primetio da danas dolaze deca u peti razred koja ne pišu dobro ćirilicom, dok je Kovačević dodao da se u višokoškloskim i naučnim ustanovama može videti pri lektorisanju da su pismeniji tekstovi na engleskom nego na srpskom jeziku.

„Bez toga da srpski bude obavezan na svim nivoima obrazovanja ni ćirilica neće dobiti svoj zasluženi status“, upozorio je Kovačević.

„Vratili smo se na stadijum kad su se nepismeni potpisivali palcem. Danas pišu palčevima. Pogledajte kako studenti drže olovku kad se potpisuju, kako im rukopis izgleda“, rekao je Šćepanović.

Prema njegovim rečima, preti i nedostatak nastavnika srpskog jezika jer oni koji upišu dođu sa malo bodova i onda „treba od ništa da napravite nešto“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.