Pasionarija oduševila publiku na otvaraju BFI

BEOGRAD – Beogradski festival igre (BFI) po 17. put je sinoć otvoren izvođenjem predstave “Pasionarija” trupe “La Veronal” iz Španije, na sceni Opere i pozorišta Madlenianum u Zemunu.

Koreograf ovog jedinstvenog spektakla je Markos Moro, rodom iz Valensije, koji poslednju deceniju gradi veoma zapaženu karijeru u Barseloni, gde je i osnovao svoju trupu koja je izvela uzvišeno plesačko delo na pozornici na oduševljenje publike.

Tako je prestonica Srbije dobila još jedan umetnički festival nakon doba korone koje traje.

Osnivač, umetnički direktor i selektor festivala Aja Jung, u ovim okolnostima i dalje aktuelne pandemije, prigodnim rečima je otvorila ovogodišnji BIF.

“Da nam je neko prošle godine u ovo vreme rekao da ćemo festival otvoriti u jesen, a ne u proleće, da ćemo sediti sa maskama, na rastojanju, da ćemo se pozdravljati iz daleka, meriti temperaturu, verovatno bismo pomislili da je u pitanju neki maštoviti filmski zaplet”.

Jung je u kratkom i nadahnutom govoru istakla da je pandemija svima veoma promenila život, spustila pozorišne zavese i donela nezamislive izazove, ali da su iz direkcije festivala od proleća do danas bili u neprestanoj komunikaciji sa plesačkim trupama i umetnicima, ne bi li se 17. izdanje BIF-a ipak održalo, jer za njih nema odustajanja.

Publika se korektno ponašala u gledalištu prema svim propisanim merama, dakle sa redukovanim mestima, zna se tačno gde može da se sedi, i svi su to naravno poštovali.

Nakon govora prve dame festivala, na sceni u polu tami je počela prava čarolija, ozbiljna predstava “Pasionarija” koja je vremenom postala aktuelna zbog novog poretka zvanog Covid 19, i odmah uvodi auditorijum u veoma dinamičnu avanturu bez vidljivog kraja.

Autor Moro imao je viziju da stvori plesni komad koji se tiče budućnosti, a opet korespondira sa realnom slikom sveta bez emocija, empatije ili požrtvovanja među ljudima.

„Pasionarija“ simbolično prezentuje neku vrstu specifične planete gde postoje bića koja savršeno oponašaju ljudsku rasu, dizajnirani su na taj način i stvara se veoma tanka linija između digitalizacije, tehnologija i živih stvorenja.

Čudesan komad na sceni je tako postavljen i režiran, da sam autor ne dozvoljava publici da se nijednog trenutka opusti niti odmara, već da bude uključena u sva dešavanja pred sobom, da prati metafore i stilizaciju, da se identifikuje ili bude kompletno predana naglim smenjivanjem scena i atraktivnom muzikom koja je lajt motiv celog projekta.

Scenografija je veoma raskošna, kao da se svi u publici nalaze u kući tih protagonista koji su skoro kao na pokretnoj traci i kreiraju svoj univerzum kroz futurizam bez granica.

Osmoro neumornih i retko veštih plesača, zaista vrhunskih umetnika, dočaralo je igru bez granica izdržljivosti, kroz preciznu režiju i koreografiju prepunu najstinijih detalja, zavidno orkestriranu dinamiku igre, koja je dobar deo publike ostavljala bez daha.

Delo na sceni podseća pomalo i na strip estetiku, animirani film i sedmu umetnost inače u mnogim segmentima.

Velika sala gala pozorišta Madlenianum bila je dovoljno puna, u skladu sa određenom distancom, a na samom kraju ove mešavine teatra, pokreta, plesa, filma na pozornici, svi u sali su stojeći energično i predano aplaudirali vidno zadovoljnim plesačima.

Beogradski festival igre je već prve večeri na otvaranju doživeo trijumf i ovacije zahvaljujući selekciji, a Beograd je ove noći dobio istinski spektakl, kakav mu je svakako potreban u laganom oporavku kulturnog života nakon pola godine „zamrzavanja“ i zatišja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.