Petrović: Srpski film prepoznatljiv u evropskim okvirima

BEOGRAD – Film „Još jedna tura“ Tomasa Vinterberga apsolutni je pobednik 33. dodele Evropskih filmskih nagrada koja je održana viertuelno prošle subote, a direktor filmskog festivala „Slobodna zona“ Rajko Petrović kaže za Tanjug da srpski film prepoznatljiv u evropskim okvirima zbog jako talentovanih stvaralaca.

Ostvarenje „Još jedna tura“ nagrađeno je za najbolji film u 2020. godini, Vinterberg je dobio nagrade za najbolju režiju i scenario, a Mads Mikelsen za najboljeg glumca.

Za evropski pandan Oskaru u kategoriji za najboljeg glumca bio je nominovan i Goran Bogdan, za ulogu u filmu „Otac“ Srdana Golubovića.

Rajko Petrović za Tanjug kaže da ta dodela Evropskih filmskih nagrada u žargonu nosi naziv „Evropski oskar“, a da u suštini nema mnogo veze sa priznanjima Američke akademije za film.

„Dodela Evropskih filmskih nagrada je lišena glamura jer se evropska kinematografija bitno razlikuje po svojoj estetici od holivudskog filma. Predpostavljam da su svi sa ovih prostora sa nestrpljenjem očekivali odluku u kategoriji najbolji glumac zbog Gorana Bogdana i njegove maestralne uloge u filmu „Otac“ Srdana Golubovića. Nema sumnje da sama kandidatura Bogdana predstavlja veliki uspeh za srpsku kinematografiju i za kinematografiju iz regiona“, kazao je Petrović.

On je dodao da je neverovatno što je mala kinematografija kao što je srpska imala kandidata u konkurenciji sa Madsom Mikelsenom, Vigom Mortensenom ili Lukom Marinelijem.

„To su glumci koji igraju u filmovima koji su u prošloj i pretprošloj godini obeležili produkciju evropskog art-house filma. Sa druge strane to je dokaz da srpska kinematografija ima kontinuitet uspeha u evropskim okvirima koji traje od autora i ostavrenja takozvanog „crnog talasa“ šesdesetih godina prošlog veka“, kaže Petrović.

Prema njegovim rečima, u kontekstu evropske art-house kinematografije, Srbija je jako bogato podneblje talentovanim filmskim stvaraocima.

„Srbija je mala zemlja i najviše ulaže 5 do 10 miliona u svoju kinematografiju. Često se dešava da samo dva evropska filma u toku jedne godine pokriju taj bužet. Bez obzira na takve okolnosti, naši autori kao što su Ležaić, Golubović, Glavonić, Perišić u kontinuitetu prikazuju svoje filmove na prestižnim evropskim festivalima u Kanu, Veneciji, Berlinu i uprkos svemu ponekad bivaju nagrađeni“, kazao je Petrović.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.