Pijanista Vladimir Milosevic odrzao koncert na Kolarcu

BEOGRAD – Poznati srpski pijanista Vladimir Milošević sinoć je održao samostalan koncert naziva „Klavir i balet“ u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u vidu svita iz baleta “Krcko Oraščić” Petra Iljiča Čajkovskog i “Žar ptica” Igora Stravinskog, uz kompozicije Morisa Ravela.

Veoma sadržajan muzički program bio je podeljen u četiri odvojena poglavlja tokom dva čina celovečernjeg koncerta od skoro dva sata u zajedničkoj produkciji Zadužbine Ilije M. Kolarca i Centra beogradskih festivala – CEBEF.

Novim programom pijanistaizvodi na klaviru transkripcije najčuvenijih baletskih partitura Čajkovskog, Stravinskog i Ravela, kao i muziku koja je komponovana za klavir i kasnije adaptirana za baletsku scenu.

Pijanista Milošević je na taj način imao nameru da uroni u svet baleta, dočara likove i scenska dešavanja, istakne plesni karakter svih odabranih kompozicija.

Posebnu zanimljivost ovom programu dale su kompozicije koje se, zbog tehničkih i izražajnih zahteva, retko izvode, a na ovu ideju Milošević je došao tokom pandemije korona virusa, kada je u izolaciji imao dovoljno vremena da razmišlja koje projekte će ubuduće predstavljati publici.

Tako je pristupio Koncertnoj sviti iz baleta „Krcko Oraščić“ P. I. Čajkovskog (1840-1893) u obradi slavnog ruskog pijaniste, dirigenta i kompozitora Mihaila Vasilijeviča Pletnjova (65).

Svestrani ruski umetnik je priredio i premijerno izveo transkripciju baleta „Krcko Oraščić“ 1978. godine, kada je osvojio Zlatnu medalju na Međunarodnom konkursu „Čajkovski“ u Moskvi.

Kako originalna muzika za balet traje 100 minuta, Pletnjov je izabrao sedam atraktivnih numera, ukupnog trajanja oko 18-20 minuta, a kasnije su je i drugi vodeći svetski pijanisti ubacili u svoj repertoar. Tako je koncert i krenuo, sa uvodnikom zajedničke postavke Čajkovski – Pletnjov, i umetnik na klaviru je putovao kroz sedam celina – “Mart”, “Ples Šećerne vile”, “Tarantella“, „Intermeco”, “Trepak – Ruski ples”, “Kineski ples” i “Andante maestoso- Pas de deux”.

Koncertna svira iz baleta “Krcko Oraščić” putem sedam fragmenata vodila je publiku na sanjarenje o čuvenoj bajci za decu i one malo odrasle, da se podsete barem u svojoj glavi sadržaja te fantazije.

Princ Krcko Oraščić i Šećerna vila su nekada živeli u dalekom Kraljevstvu slatkiša i bili su veoma zaljubljeni jedno u drugo. Ali, Kraljica miševa Ratilda bila je veoma ljubomorna na njih, jer ona nije bila ni lepa ni zaljubljena. Zato je dan pre venčanja princa i Šećerne vile pokušala da ukrade lepotu Vili. Na sreću, Krcko Oraščić je sprečio Ratildu da izvrši svoj zli plan. Da bi mu se osvetila, Ratilda ga je pretvorila u ružnog drvenog Krcka Oraščića, što je bio kraj ljubavi princa i Šećerne vile.

„Krcko Oraščić“ (Ščelkunčik) je balet u dva čina, za koji su koreografiju originalno uradili Marius Petipa i Lev Ivanov na muziku Čajkovskog, dok selibreto baleta bazirao na priči „Krcko Oraščić i Kralj miševa“ autora E.T.A. Hofmana.

Ovaj balet premijerno je izveden 18. decembra 1892. godine u Marinski Teatru u Sankt Peterburgu, zajedno sa operom „Jolanta“, takođe od Čajkovskog.

Balet „Krcko Oraščić“ nije bio uspešan u početku, a mnogo veću popularnost stekla je istoimena 20-tominutna svita, koju je Čajkovski napravio od muzike iz ovog baleta.

Ipak, kasnije, početkom 20. veka, ponovo se javilo interesovanje publike za ovaj balet, i danas se često izvodi, posebno u vreme Božića, jer se u to vreme dešava i radnja baleta.

Pisac bajke Ernst Teodor Vilhelm Hofman (1776-1822) bio je nemački pisac, svestrani umetnik – kompozitor, muzički kritičar, slikar i karikaturista, najpoznatiji predstavnik romantizma u nemačkoj književnosti, pisao je pripovetke sa elementima strave i fantazije.

Nakon sedam bisera Čajkovskog iz slavnog baleta – bajke, sledi na repertoaru Vladimira Miloševića – Koncertna svita iz baleta „Žar-ptica“ Igora Stravinskog (1882-1971) u transkripciji Gvida Agostija(1901-1989), italijanskog pijaniste i pedagoga.
Sada nakon veselih i laganijih tonova “Krcka Oraščića”, Milošević pristupa oštrijim i snažnijim melodijama kroz triptih “Danse infernale”, “Berceuse” i “Finale” iz spomenutog baleta.

Istorija kaže da je balet “Žar ptica” nastao 1910. godine i zasnovan je na ruskom folkloru i magičnoj ptici iz naslova koja je i sreća i nesreća onome koji je uhvati.

Pijanista Milošević je energično izveo ovu trilogiju do usijanog finala, te je sala Kolarca bila prodrmana dinamičnim tonovima jedne kompleksne bajke i pomalo mračne priče o životu, smrti, besmrtnosti, traganju za neuhvatljivom srećom i blagostanjem.

Kompozitor u početku je bio Anatol Liadov (1855-1914), međutim desilo se da je on ostao bez inspiracije, i odustao, tako da je pružena šansa tada 28-godišnjem Igoru Stravinskom.
Milošević je sproveo publiku na putovanje glavnog junaka, princa Ivana kroz čarobni kraj zlog vladara magije Koščeja Besmrtnog. Lutajući njegovim vrtom, Ivan sreće i lovi Žar-pticu, koja moli za život i pristaje pomoći Ivanu u zamenu za svoju slobodu.

U odlučujućem trenutku, u večnoj borbi dobra i zla, Žar ptica će pomoći Ivanu u obračunu sa Besmrtnim, a tako će pomoći i sebi i ostalim začaranim stvorenjima.

Dva veoma zahtevna, mada kraća poglavlja, od nepunih sat vremena, učinila su da Milošević napravi pauzu, a onda se vrati sa dužim repertoarom i novim izazovom.

Do kraja koncerta bio je u centru francuski kompozitor Moris Ravel (1875-1937) sa dva monumentalna dela – “Kuprenov grob” i “Valcer (La Valse)“.

Drugi čin koncerta na Kolarcu sinoć je tako, kao i prvi, imao dva velika segmenta.

Prvi fragment predstavljao je svitu “Kuprenov grob”, koju je Moris Ravel je komponovao u godinama Prvog svetskog rata. Originalna klavirska kompozicija koju je i sam francuski autor orkestrirao, još tokom njegovog života doživela je nekoliko baletskih produkcija.

Svaki od šest stavova – “Preludijum”, “Fuga”, “Forlan”, “Rigodon”, “Menuet” i “Tokata” posvećen je sećanju na autorove prijatelje koji su poginuli kao hrabri borci u ratu.

Na neki način, Ravel se ovom svitom odužio tim palim drugovima, čija se imena nalaze u poslednjim delovima pojedinih stavova i time je kompozitor želeo publici i celom svetu da približi fragment svog ličnog iskustva, patnju, bol, tugu zbog nastradalih bliskih prijatelja.

Moris Ravel u Prvom svetskom ratu kao dobrovoljac bio je vozač kamiona, želeo je da se priključi vojci, ali nisu hteli da ga prime, jer je, prema njihovom mišljenju bio sitne građe.

Za kraj zvaničnog dela koncerta, posle zahtevne i kompleksne svite, Vladimir Milošević prelazi na delo „La vals“ (Valcer), koreografska poema takođe od Ravela, u njegovoj vlastitoj preradi sa solo klavir.

Kompozitor je napravio više adaptacija svog „Valcera“ – poznata je verzija za dva klavira, dok se obrada za solo klavir retko izvodi zbog izuzetne složenosti.

Pored Ravelovih transkripcija, „Valcer“ su prerađivali i drugi poznati muzički umetnici, kao što je bio Glen Herbert Guld (1832-1982), virtuozni kanadski pijanista klasične muzike, kompozitor, u poznijim godinama istaknut i kao dirigent.

Publika na Kolarcu je bila oduševljena, i dalje je tražila nastavak programa, nije dozvolila Vladimiru Miloševiću da ode sa pozornice nakon skoro 100 minuta programa sa pauzom, tako da se on vratio i na klaviru odsvirao još nekoliko kompozicija od P. I. Čajkovskog.

Diplomac sa FMU u Beogradu, gde danas radi kao redovni profesor na katedri za klavir, najistaknutiji pijanista svoje generacije Vladimir Milošević nastupao je na festivalima širom Evrope i sveta: Pariz, London, Berlin, Prag, Sankt Peterburg, Beč, Tel Aviv, Milano, Lion, Nica, Kazablanka, Marakeš, Porto Alegre, Pelotas.

Sa slavnim violinistom Stefanom Milenkovićem je imao zapažene koncerte na festivalima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Italiji, i nedavno na festivalu Arsana u Ptuju (Slovenija) i festivalu „Ohridsko leto“ u Ohridu.

Dobitnik je više nagrada na prestižnim konkursima u Poljskoj, SAD-u, Australiji, Italiji, Francuskoj. Snimao je za radio i TV kanale u Japanu, Brazilu, Maroku, Kanadi, Poljskoj, Izraelu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.