Trotomna "Antologija srpskog pesništva 19. i 20. veka" ("Orfeus"), koju je sačinio profesor univerziteta, književni kritičar i esejista Miroslav Egerić, najobimnije je i najambicioznije sačinjena knjiga ove vrste kod nas. Antologija je pre svega prilog daljoj fermentaciji mišljenja o poeziji i razvoju srpske poezije. Na oko hiljadu stranica izdvojeno je stvaralaštvo stotinu u dvadeset pesnika. I Dositej Obradović i Laza Kostić i Dis i Branko Radičević i Desanka Maksimović i Matija Bećković, i svi srpski pesnici koji nas daruju sa stranica ove antologije svedoče da u taj trezor nismo ušli na sporedan ulaz.
Očito je u pitanju bio naporan ali istovremeno i retko zanimljiv posao koji je zahtevao puno koncentracije, volje i osećanja za finese u pesničkom tekstu. Pri izboru pesama koje će se naći u antologiji presudne su bile estetske vrednosti. Pesnici koji su uspeli da harominizuju pevanje i mišljenje, duh i emociju, prolazili su širom otvorenih vrata. Oni koji su u tome manje uspevali, razumljivo, ostali su u svojim knjigama za neka, i nečija, druga čitanja. Na pitanje koji su pesnici najviše obeležili srpsko pesništvo, teško je odgovoriti. To nije sportsko takmičenje koje se da maeriti kvantitativno. Napori duha izuzetno su složeni i raznoliki i nije uputno decidirano određivati njihove uloge. Sigurno je samo to da svi srpski pesnici ova dva veka, zajedno, čine reljef duhovnosti naroda kojem pripadaju.
U pitanju je skup svih pesničkih veličina koje čine punoću pesničkog reljefa, to je naš trezor estetskih vrednosti, značajan i veoma podsticajan za generacije koje se smenjuju na proscenijumu istorije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com