U trendu

Predstavljena knjiga Dragiše Bojovića o Svetom Savi

BEOGRAD – Predstavljanje knjige „Sveti Sava u srpskoj književnosti i kulturi“ autora Dragiše Bojovića, u izdanju kuće „Službeni glasnik“ održano je danas u knjižari Geca Kon“ u Beogradu.

Na promociji su govorili, osim autora – Petar V. Arbutina, direktor Glasnikovog sektora za izdavanje knjiga, dr Branislav Todić, profesor Filozofskog fakulteta, dr Irena Špadijer, profesorka Filološkog fakulteta i Borisav Čeliković, urednik izdanja.

Kako navode iz izdavaštva „Službeni glasnik“, iako je bibliografija radova o Svetome Savi impozantna, stiče se utisak da je naš narod još uvek daleko od svestrane i naučnoutemeljene predstave o njegovom delu.

Na drugoj strani, čitaocima se povremeno nude tekstovi koji su u raskoraku sa Savinom autentičnom ličnošću. Sa tim u vezi, radovi profesora Dragiše Bojovića, sabrani u novoj knjizi, većim delom predstavljaju nepoznatog Svetog Savu ili nude novi pristup njegovom stvaralaštvu i delima o njemu.

Dragiša Bojović je srpski istoričar književnosti, književni kritičar, teolog, pesnik i profesor Univerziteta u Nišu.

„Iskren da budem, prvo sam se uplašio kako je lako ova knjiga objavljena, bez ikakvih problema. Do sada sam toliko toga pisao i objavljivao, i uvek je bilo muka sa izdavačima, urednicima, pa i nekih poteškoća sa samim sobom. Ovde ništa od toga, što je zaista neverovatno, ali onda sam shvatio da je to i prirodno, jer je ta blagodet došla upravo od Svetog Save. Ovom knjigom to se i potvrdilo“, istakao je pisac knjige Bojović, koji je objavio 20 knjiga i preko 90 naučnih radova.

Autor knjige o Svetom Savi shvatio je kao primarni zadatak da se zahvali svima koji su omogućili da ova knjiga izađe pred javnost – urednicima i izdavaču, ne samo pred duhovnu i crkvenu publiku, već mnogo šire.

„Odmakli smo vremenom u čitanju i tumačenju života Svetog Save i ako sam ja malo doprineto tome novom knjigom, moja sreća je velika“, zaključio je autor Bojović.

Preko originalnog metodološkog pristupa, jedinstvenog u našoj nauci o srednjovekovnoj književnosti, Bojović uspeva da zainteresuje čitaoca za, naizgled poznate ali i intrigantne teme o prvom srpskom arhiepiskopu.

„Mnoge knjige su važne koje danas objavljujemo, ali za ovu slobodno mogu reći da je možda i najvažnija koja se ovde pojavljuje. Smatra se da je o Svetom Savi toliko toga poznato, neki kažu i da je sve rečeno, da sve znamo, ali ova knjiga pokazuje da nije tako“, rekao je Petar V. Arbutina.

Jedan deo radova nudi širi kulturni kontekst, u kojem srećemo i značajna imena srpske nauke, kulture i duhovnosti: Mihajla Pupina, Justina Popovića, Grigorija Božovića, Milana Kašanina, Vaska Popu.

„Mi smo danas narod Svetog Save i zato je izvanredno da se pojavila knjiga koja na jedan poseban, esejistički način govori o njemu. Potrebne su nam knjige koje će izučavati život o našem svetitelju. Knjiga je izašla u biblioteci „Sabornik“, i trebalo je da bude prva u toj ediciji, jer koja bi druga bila osim o našem Savi“, podvukao je urednik izdanja.Borisav Čeliković.

Knjiga “Sveti Sava u srpskoj književnosti i kulturi” koristiće se kao priručnik za istoimeni predmet na Filozofskom fakultetu u Nišu, gde će se od ove godine, prvi put u istoriji srpskih univerziteta, predavati Sveti Sava kao poseban nastavni predmet.

Dr Irena Špadijer primetila je da knjiga može da se posmatra sa više strana, gde su dve dominantne – lik i ličnost Svetog Save, ali i ličnost samog autora dela.

„Knjiga “Sveti Sava u srpskoj književnosti i kulturi“ se sastoji iz tri celine, tako ju je autor namenio, a sami naslovi poglavlja su veoma intrigantni, pozivaju u rešavanju zagonetki i uranjavaju u prošlost”, rekla je profesorka Špadijer i izdvojila naslove “Zašto je plakao Sveti Sava?” ili “Zašto svetosavske studije?”.

Ona je izjavila da je Sveti Sava vrlo rano postao porodični autoritet, a u delu su prisutne besede, zaveštanja, istaknuta je njegova uloga u podizanju manastira Žiča.
„Kao što se govori da je Isus Hrist plakao, što nije istina, ali Sveti Sava jeste plakao u Svetoj zemlji, i to iz više navrata – kada je bio čudotvorac ili prisutan tokom nekih čuda. Ipak, kao što dobre romane i filmove ne treba prepričavati, tako ni je ne bih detaljno o sadržaju knjige, već bih prepustila čitaocima uživanje u književnoj osvešćenosti i društvenoj kritici autora koji niz decenija tumači srpsku književnost kroz religiju, duhovnost jednog naroda“, zaključila je profesorka.

Treća celina donosi zanimljive naslove poglavlja – “Mihajlo Pupin i Sveti Sava – verom ka nauci”, “Nauka Svetog Save i vera Nikole Tesle”, ili “Sveti Justin Ćelijski i Sveti Sava”, gde je pisac obuhvatio i te značajne ličnosti nauke i duhovnosti.

Profesor Filozofskog fakulteta Dr Branislav Todić naveo je mišljenja raznih stručnjaka da je jako puno pisano o Svetom Savi, ali da je malo toga zaista bilo sadržajno, i da nije optrerećeno ideologijom i površinskim stvarima.

U knjizi koja je ograničena na stvaralaštvo svetitelja u pogledu kulture i književnosti, autor Bojović piše i o zaboravljenim ličnostima kao što su – Grigorije Božović (1880-1945), književnik i profesor Prizrenske Bogoslovije, i Milan Kašanin (1895-1981), istoričar umetnosti, pisaci kustos, koji su se bavili izučavanjem života Svetog Save.

Todić je govorio u velikoj ulozi Save u pomirenju svoje braće Stefana i Vukana, a onda napominje i da prema istorijskim podacima to nije bilo sasvim tačno ni provereno da li je zaista to uspeo da postigne. Takođe, on je rekao da se Sveti Sava u smislu čudotvorenja donekle posmatrao kao novi Isus u tom pogledu, odnosno kao njegov “nastavak” ili sledbenik.

Pisac knjige Dragiša Bojović diplomirao na Filozofskom fakultetu u Prištini, na Odseku za jugoslovenske književnosti i srpskohrvatski jezik, 1988. godine, a danas predaje Staru književnost i Istoriju kulture Srba na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i Staru srpsku književnost na Filozofskom fakultetu u Nišu.

Radio je kao novinar i urednik u “Novom svetu” i istraživač u Institutu za proučavanje kulture Srba u Prištini, dobitnik je više nagrada za naučni rad, kao i za poeziju (dve knjige pesama – “Uzaludna provera” (Priština, 1988) i “Sveta elegija” (Beograd, 2001)).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar