Predstavljena nova knjiga Dzulijana Barnsa „Elizabet Finč“
BEOGRAD – Najnoviji roman čuvenog britanskog pisca Džulijana Barnsa – „Elizabet Finč“ u izdanju kuće “Geopoetika” predstavljena je danas u prodavnici ploča i kafiću „Šikarica“ u beogradskoj Skadarliji.
Prethodno književno delo Barnsa je objavljeno takođe u izdanju “Geopoetike” – roman i romansirana biografija “Čovek u crvenom kaputu” (2020), neobična priča gde su uključene i istorijske ličnosti, pre svega pisci i glumci – Oskar Vajld, Henri Džejms, Sara Bernar, Edmond de Gonkur.
Kako je otkrila izvršna urednica „Geopoetike“ Jasna Novakov Sibinović, roman „Elizabet Finč“ je objavljen u Velikoj Britaniji pre manje od mesec dana, tačnije 14. aprila, i time je Srbija među prvim zemljama u svetu koja je publikovala najnovije književno delo Barnsa.
Čak ni agent popularnog pisca nije bio siguran da li je uopšte roman izašao još negde u svetu osim Srbije, prema rečima urednice, i sličan uspeh je izdavačka kuća „Geopoetika“ postigla i sa poslednjim romanom Orhana Pamuka – „Noći kuge“ (krajem 2021), takođe su prvi u svetu po prevodu.
Novo delo Barnsa govori o naslovnoj junakinji, profesorki koja je istovremeno mislilac, učitelj na višem nivou i životna inspiracija za svoje studente.
Iako je roman nazvan konkretnim imenom i prezimenom junakinje, reč je o sasvim fiktivnoj osobi koja predaje na kursu za odrasle, te se poigrava sa identitetom kao da je stvarna ličnost, što delo čini originalnim i neobičnim, primetila je izvršna urednica.
„Barns i u ovom romanu daje svoje mišljenje o savremenom svetu, kroz istoriju Velike Britanije pruža komentar o VB danas i često je oštar kritičar britanskog društva“, analizirala je Novakov Sibinović.
Ljubiteljima teatra u Srbiji ime Džulijana Barnsa je poznato, jer je Beogradsko dramsko pozorište pre dve decenije izvodilo dve predstave prema romanima Barnsa – “Troje” (1991) i “Ljubav, itd.” (2000) kao direktni nastavci o ljubavnom trouglu, obe u režiji glumice Milene Pavlović.
„Težište novog Barnsovog romana jeste na ljubavi i prijateljstvu i šta oni predstavljaju danas. Ima puno aluzija, nevidljivih ili nekima vidljivih citata, samim tim je veoma zahtevna za čitanje, mora se biti dosta obrazovan ne bi li pohvatao sve pojedinosti“, objasnila je Novakov Sibinović i dodala da roman ima važan istorijski deo o junakinjinom istomišljeniku Julijanu Otpadniku.
Prevodilac Vuk Šećerović u veoma kratkom roku je preveo roman obima 172 strane, i istakao je da je knjiga veoma zahtevna za prevođenje.
On je naveo da roman sadrži trodelnu strukturu, od koje su prva i treća romanesknog karaktera, prava proza.
Druga, središnja celina je neka vrsta istorijskog ogleda, eseja, napisana na eruditski način kao nekada što su pripovedali starogrčki filozof i istoričar Mestrije Plutarh i francuski književnik, mislilac i moralista iz doba Renesanse, Mišel de Montenj.
Prevodilac je otkrio da je pronašao u najnovijim prikazima romana da je junakinja Elizabet Finč zapravo inspirisana Barnsovom prijateljicom Anitom Brukner, poznatom književnicom i dobitnicom prestižne nagrade „Buker“, tako da je knjiga omaž koleginici.
Kritike romana pišu mnoge komplimente kao – „nesvakidašnja pripovest“, „jedna od najboljih Barnsovih knjiga“, „ova knjiga nije samo roman, ona je posvećeni omaž filozofiji“, ili – „novi roman je zagonetno složena ukrštenica“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.