Predstavljena poslednja dela iz edicije Dela Grozdane Olujic

BEOGRAD – Redovan sastanak članova i saradnika „Srpske književne zadruge“ u susretu sa medijima danas je realizovan u Sali ove izdavačke kuće u Beogradu, gde je povod bila promocija dela posvećenih književnici Grozdani Olujić.

Predstavljene su dve najnovije knjige u projektu “Sabrana dela Grozdane Olujić” – zbirka drama “Bubna opna” i “O putevima kojima protiče priča” – studije o delu ove književnice, čime je zaokružena edicija od 14 knjiga nagrađivane autorke.

Pofesor dr Zorana Opačić, kao jedan priređivača knjiga i supervizor izdavačkog poduhvata, podsetila je da je edicija „Dela Grozdane Olujić“ započeta 2018. godine kada je objavljena celokupna romaneskna proza spisateljice u šest knjiga, kao koprodukcija „Srpske književne zadruge“ (SKZ) i kuće „Partenon“.

Opačić je istakla da je veoma značajnu ulogu u pokretanju i realizaciji edicije imao nedavno preminuli urednik Aleksandar Jovanović, koji je priredio dva toma i napisao važan predgovor „Sabranim romanima“.

Takođe, ona je navela da sam projekat ne bi bio moguć bez sina Grozdane Olujić, profesora dr Aleksandra Lešića koji je detaljno pretraživao arhivu svoje majke i pružio priređivačima uvid u rukopisnu građu i bibliografske podatke.

Profesor Lešić se zahvalio književniku i direktoru SKZ Draganu Lakićeviću, danas opravdano odsutnom, koji je prepoznao vrednost ovog poduhvata, i nakon prvog plana od izdavanja šest knjiga, proširio ediciju na čak 14 naslova.

Poznati dramaturg i teatrolog Milivoje Mlađenović priredio je zbirku “Bubna opna” od 12 radio drama i jedne televizijske drame.

Između ostalih u snimanju tih radio komada učestvovali su razni veliki glumci srpske i jugoslovenske dramske umetnosti – Mira Stupica, Stevo Žigon, Đurđija Cvetić, Pavle Minčić i drugi, u periodu realizacije od 1969. do 1983. godine na Radio Beogradu i Radiju Novi Sad.

U pismenom saopštenju, Mlađenović je primetio da je svet junaka u delima Grozdane Olujić veoma odgovarajući za dramsku formu i ocenio da ovakva dela često ostanu bez svog publikovanog zapisa, a da komadi “prohuje radio-talasima i ostanu bez svog traga u vremenu”.

Prema njegovoj analizi i preseku dramskog stvaralaštva spisateljice Olujić, tematski autorka zahvata različita područja – odrastanje u vihoru rata, položaj mladih tokom postratne izgradnje, heroji i ljudi uzvišenih moralnih vrednosti, sudbine intelektualaca, parazita, raznih baraba.

Takođe, radio drame su intrigantne, realistične slike iz svakodnevnog života, parabole, oštra politička satira, kako je to pročitao Mlađenović.

“Strasno predani čitaoci opusa Grozdane Olujić će prepoznati da neki likovi, njihova imena, mesta radnje, kruže u radio dramskim tekstovima, a vrlo često se mogu prepoznati i u njenim drugim delima. Odatle je pojava radio-dramskih dela autorke važna za celovito sagledavanje njenog književnog stvaralaštva i buduća istraživanja”, zaključio je u saopštenju dramaturg Milivoje Mlađenović.

Odlomke iz radio drama veoma nadahnuto su čitale su mlade glumice, studentkinje sa akademija.

Grozdana Olujić (1934-2019) je bila srpski romansijer, prevodilac i antologičar, dobitnica je NIN-ove nagrade za književnost za 2009. godinu za roman „Glasovi u vetru“, takođe bila je laureat Povelje za životno delo Udruženja književnika Srbije (2004).

Njeni romani i bajke doživele su mnoga izdanja u zemlji, prevedene su na 28 svetskih jezika i objavljene u Rusiji, Ukrajini, Kini, Litvaniji, Engleskoj, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Finskoj, Indiji, Danskoj, Holandiji, Norveškoj, Poljskoj, Češkoj, Rumuniji, Nemačkoj i SAD.

Strahinja Polić, priređivač druge knjige “O putevima kojima protiče priča” naglasio je da ovo delo zatvara ili zaokružuje ediciju “Dela Grozdane Olujić” iz 14 tomova, gde su od 2018. godine objavljeni sabrani romani, a onda i druga žanrovska ostvarenja – knjiga kratke proze, bajke, eseja, književnih razgovora, i na kraju radio drame.

Polić je istakao da su svi priređivači vredno radili na ovom delu i pisali su o Grozdani Olujić – Petar Pijanović, Marko Nedić, Radivoje Mikić, Valentina Hamović, Jelena Panić Maraš i spomenuti Zorana Opačić, Milivoje Mlađenović i Aleksandar Jovanović.

On je otrkio da je bilo veoma zahtevno i kompleksno približiti i njen poslednji objavljeni roman “Preživeti do sutra” (Plavo kolo SKZ, 2017), za koji je autorka osvojila nagradu “Borisav Stanković”, jer je prva verzija tog dela započeta još davne 1970. godine.

U pitanju je zapravo njen drugi roman, ali je publikovan hronološki kao šesti, bio je u rukopisu na 285 strana, kucanih pisaćom mašinom, sa raznim autorskim intervencijama, doradama napisanih rukom, i posebne poteškoće su priređivačima bile druge verzije istog romana tokom 80-ih godina.

Prvi roman o mladima i za mlade “Izlet u nebo” (1957) objavila je sa svega 22 godine, prevođen je i prilagođen izvođenju u pozorištu, po njemu je snimljen i film “Čudna devojka”.

Roman “Glasam za ljubav” (Prosveta, Beograd, 1962) dobio je prvu nagradu zagrebačkog “Telegrama” za najbolji kratak roman 1963. godine, zatim se prenosi na filmsko platno i na pozorišnu scenu.

Romani “Ne budi zaspale pse” (Prosveta, 1964) i “Divlje seme” (Prosveta, 1967) prvi put u književnost ovog podneblja uvodi urbani život mladih ljudi, njihove probleme, ljubavi i nedoumice.

Grozdana Olujić napisala je nekoliko zbirki bajki “Sedefna ruža i druge bajke” (Zagreb, 1979), za koju je dobila nagradu “Politikinog zabavnika”, “Nebeska reka i druge bajke” (Zagreb, 1984), “Dečak i princeza”, “Princ oblaka” (1990), “Zlatni tanjir”, “Kamen koji je leteo”, “Snežni cvet”, roman-bajku “Zvezdane lutalice” (1987).

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.