Predstavljene knjige o streljanjima u Kraljevu i Kragujevcu

BEOGRAD – Muzej žrtava genocida objavio je početkom oktobra, povodom 80. godišnjice masakra civila u Kraljevu i Kragujevcu tokom Drugog svetskog rata, izmenjena i dopunjena izdanja knjiga Silvije Krejaković „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ i „Ime i broj“ Staniše Brkića.

V.d. direktora Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić rekao je danas na predstavljanju knjiga u Narodnom muzeju u Beogradu, da su višedecenijska istraživanja Krejaković i Brkića način kako treba „odgovorno, naučno, na činjenicama zasnovano, pristupiti dramatičnim događajima naše nacionalne istorije“.

„Opasnost od mržnje, od brojnih stereotipova postoji i danas, ne samo u našem društvu, već širom Evrope i sveta. Čini mi se da ćemo se protiv tih mrziteljskih ideja, ideologija i stavova najlakše odupreti ne oružjem, nego znanjem“, rekao je Ristić.

Prema njegovim rečima, potrebno je da se naoružamo znanjem, svešću i dostojanstvom, i da se odgovorno odnosimo prema memorijalima, stratištima i gubilištima.

Ristić se založio da „uspostavimo savremenu na činjenicama utemeljenu kulturu sećanja, koja će pokazati da smo stari evropski narod koji pamti, zna šta pamti i zašto pamti, i zbog čega je ponosan na svoju nacionalnu istoriju“.

Nemačke okupacione snage u oktobru 1941. godine kao odmazdu izvršile masovna streljanja civila u Kragujevcu, Kraljevu i Dragincu, a Ristić je podsetio da je „Krvava bajka“ Desanke Maksimović „amblematična pesma koja svedoči o stradanju civila u Srbiji“.

„Kragujevac smo nekako uspeli da sačuvamo u svom sećanju kao nacija i društvo, ali smo uspeli da zaboravimo Draginac, 14. oktobar i oko 3.000 civila stradalih. To je prvi veliki masovni zločin nad civilima na teritoriji okupirane Srbije. Dobrim delo smo uspeli da zaboravimo zločin u Kraljevu“, upozorio je Ristić.

Muzejski savetnik u Muzeju žrtava genocida Dragan Cvetković istakao je da je pokojni Brkić u svojoj studiji „Ime i broj“ uspeo da „demistifikuje cifru od 7.000 i da bazirajući se na naucnom istraživanju dokaže da je broj streljanih u Kragujevcu bio 2.800“.

Na promociji je pročitan odlomak iz naučne studije „Ime i broj“, koja se bavi analizom ratnog zločina u Kragujevcu, gde Brkić kaže da je zaključio posle 18 godina istraživanja da je „dilema o broju streljanih nametnuta, ali da je totalno besmislena“.

„Zar može da postoji neko ko će reći da je mali zločin ubiti na pravdi Boga, na primer, 2.800 ljudi? Nisu u pitanju brojevi, pa je onda jedan broj veći ili manji od drugog…. Pa zar još nekome može biti važan broj, osim da bismo tačno znali imenom i prezimenom, za svakog od njih. Da nikog ne zaboravimo. A moglo se i može nam se i to desiti“, napisao je Brkić.

Prema njegovom mišljenju, „više od 30 godina posle Državne komisije, niko se u Kragujevcu nije ozbiljno bavio istraživanjem i prikupljanjem podataka o streljanjima“, jer je „dugo bio važan broj, ne da bismo znali, već iz nekog drugog razloga, a guranjem ovih nesrećnih ljudi u taj veliki broj gubio se njihov identitet“.

„Bili smo na pragu da te ljude još jednom, i definitivno, ubijemo oduzimajući im ime i ličnost i pretvarajući ih u broj. Na sreću, to se u Kragujevcu nije dogodilo“, bio je zapisao Brkić.

Autorka studije „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ Krejaković je ocenila da smo se suočavali sa sopstvenom prošlošću tumačenjima oko kojih se licitralo brojevima, umesto da smo sačinili spiskove sa imenima streljanih.

„Knjiga je ne bez razloga ponela ime ‘Identiteti…’ u pokušaju upravo borbe protiv zaboravljanja individualnih sudbina i žrtava, od kojih je svako imao svoje ime, prezime, poreklo, sudbinu, profesiju“, istakla je Krejaković.

Prema njenim rečima, „proces pronalaženja identiteta nikada ne može da bude završen i potpuno okonačan jer nisu u pitanju apsolutni, konačni brojevi, ne radi se o predmetima, radi se o ljudima“.

Krejanović je podsetila da je okupator izvrsio zločin protiv čovečnosti streljajući za jednog ubijenog nemačkog vojnika 100 civila, a za ranjenog 50, da je „u Kraljevu život izgubilo 2.198 civila“, i da „ispod tog broja ne treba ići u nekim daljim istraživanjima“, koja nisu okončana.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković istakla je da je neophodno da negujemo tradiciju sećanja i da se nada da će ponovno objavljivanje ove dve knjige biti početak novih nastojanja da se brinemo o uspomeni na mnogobrojne nevine žrtve.

Izmenjena i dopunjena izdanja knjiga Silvije Krejaković „Identiteti žrtava streljanih u Kraljevu oktobra 1941“ i „Ime i broj“ Staniše Brkića objavljena su u okviru novoustanovljene edicije Muzeja žrtava genocida „Sine ira et studio“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.