Premijera “Beogradske trilogije” 26. aprila u JDP

BEOGRAD – Treća premijera ovog meseca u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće 26. aprila u znaku diplomske predstave “Beogradska trilogija” po drami Biljane Srbljanović, sa kojom će mladi reditelj Ivan Vanja Alač završiti Akademiju umetnosti u Novom Sadu.
Nakon više odlaganja zbog situacije sa pandemijom, novi projekat će konačno biti izveden narednog ponedeljka na Sceni Studio JDP, a teatar je nedavno izveo i premijere komada “Pučina” i “Moj muž”.
U predstavi igraju Ognjen Nikola Radulović, Darko Radojević, Lenka Petrović, Nikolina Vujević, Đorđe Mitrović i Miloš Macura.
Pored režije, Alač potpisuje scenografiju i adaptaciju drame, dok su u autorskoj ekipi i kostimografi Srđan Perić i Aleksandra Stošić Krstović, a za scenski govor bila je zadužena Ljiljana Mrkić Popović.
„Beogradska trilogija“ bio je diplomski rad Biljane Srbljanović na Fakultetu dramskih umetnosti, nagrađen 1996. godine tada ustanovljenom nagradom “Slobodan Selenić”, a po čuvenom književniku i profesoru dramaturgije na FDU.
Već naredne godine prvi put je izvedena na sceni Teatra “Bojan Stupica” u režiji Gorana Markovića, a premijera je bila 19. aprila 1997. godine.
U premijernoj podeli igrali su Dragan Jovanović, Nikola Đuričko, Radmila Radovanović, Tamara Vučković, Bogdan Diklić, Katarina Gojković, Goran Šušljik, Nebojša Milovanović, Bojan Dimitrijević, Mara Radulović i Ksenija Zelenović.
Kostimograf je tada bila Jelisaveta Tatić, ćerka čuvenog glumca Josifa Tatića, a kompozitor nedavno preminuli Zoran Simjanović.
“Beogradska trilogija” je učestvovala na Sterijinom pozorju, pozorišnom festivalu u Poljskoj i na Bonskom bijenalu nove evropske drame gde je privukla veliko interesovanje javnosti za srpski teatar.
Takođe je sa uspehom gostovala u Rijeci i Ljubljani, a poslednji put je izvedena na sceni “Bojana Stupice” 2004. godine.
Igrana je širom sveta u barem 30 različitih postavki (Nemačka, Austrija, Švajcarska, Belgija, Amerika, skandinavske zemlje) i prevedena na nemački, engleski, francuski, arapski, italijanski, rumunski, danski jezik.
Prema rečima autorke, komad predstavlja autobiografski tekst čitavog grada, a u tri tragikomične priče – iz Praga, Sidneja i Los Anđelesa, prikazani su emigrantski životi nekadašnjih Beograđana.
„Mnogo mojih prijatelja je emigriralo, a kada sam želeo da postavim prvu priču iz ove Trilogije na Akademiji, na trećoj godini, u obrazloženju za profesora na pitanja zašto bih radio ovo delo, i zašto je ono danas aktuelno, naveo sam samo 25 do 30 imena”, objašnjava reditelj komada, inače sin glumice Vesne Čipćić i glumca Aleksandra Alača.
To su, dodaje, bili njemu manje ili više bliski ljudi, koji su jednostavno otišli i oni su bili presudni da uradi ovu dramu i sem nekih spoljnjih osobina, koje određuju vreme, sve ostalo u komadu je aktuelno, kao da je danas pisano.
Podsetio je da se ovaj tekst dosta radi na akademijama kao ispitna vežba, ali mu se čini da drama pruža daleko više nego što nekome na prvi pogled izgleda.
Po njemu, ispod te jednostavnosti krije se duboka istina o ljudima koja veoma boli.
“Možda je najlogičnije mesto za ovaj komad Jugoslovensko dramsko pozorište, ne samo zato što je ovde bila praizvedba, već i zbog toga što se problem emigracije omasovio raspadom bivše države Jugoslavije”, zaključio je reditelj, uskoro diplomac multimedijalne režije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Nikite Milivojevića.
Rođen 1995. godine u Beogradu, Alač je režirao u Akademskom pozorištu “Promena” predstave “Maska” A. P. Čehova i “Između tamo i ovde” po motivima prve priče iz “Beogradske trilogije”.

Snimio je kratke filmove “Maska”, “Iznenađenje” i “Fitilj”.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.