Premijera filma „Veštičiji kotao“: Put ka korenima na Balkanu
BEOGRAD: 29. aprila (Tanjug) – Premijera filma „Veštičji kotao“ umetnika i reditelja Branislava Jankića održaće se večeras u Domu omladine Beograda, a autor ostavarenja za Tanjug kaže da je na neuobičajan način pokušao da traga za svojim korenima na Balkanu.
Premijera Jankićevog filma je deo pratećeg programa projekta Sukobi, koji predstavlja kolaž kulturnih dešavanja u okviru programa Britanskog saveta (British Council) „Tu smo: Pokretne slike umetnika / Ekologije budućnosti“
„Veštičji kotao“ je nastao 2020. godine kao eksperimentalni igrani film i dokumentacija o performansu umetnika Branislava Jankića, a zasnovan je na performansu koji istražuje „ponavljajući obrazac“ nasilja na Balkanu – njegove istorijske sukobe, kao i savremene tenzije i kontradikcije koje ostaju do danas.
U filmu publika uživo, koju čine različite etničke i verske grupe sa Balkana, sedi u krugu oko kaveza za borbe, u kojem jedan narator izgovara šest priča o šest značajnih istorijskih događaja koji utiču na Balkan.
Nakon svake priče, dolazi do prave borbe mešovitih borilačkih veština između balkanskih boraca iz različitih etničkih i verskih grupa – snimljenih i uokvirenih kako bi se otkrilo ne samo nasilje za koje su ljudi sposobni, već i „manifestovanje poezije pokreta, uzajamnog poštovanja i vrlo opipljiva bliskost dva ljudska tela koja se bore“.
Jankić napominje da je „Veštičiji kotao“ neka vrsta potrage za sopstvenim identitetom“ i ističe da je, između ostalog, želeo da traga za svojim korenima uprkos predrasudama kojima je bio izložen živeći na zapadu kao neko čije je poreklo sa Balkana.
„Verujem da je zapadni svet na Balkanu uvek imao interes baš kao i daleki istok. Na Balkanu se susreću civilizacije i kulture što ljude sa Balkana čini posebnima na milion načina. Bojim se da će globalizacija poništiti tu posebnost i zato sam snimio film ‘Veštičiji kotao’ „, rekao je Jankić.
Mladi reditelj ima iskustvo života u Evropi i SAD…
Trenutno živi u Berlinu, a poreklom je iz Vukovara odakle je sa bratom i majkom izbegao u Minhen 1995. godine.
„Tada smo u Nemačkoj bili izloženi predrasudama, pa donekle i rasizmu. Sada je drugačije. Nema tako radikalnog odnosa prema ljudima iz drugih geografija i kultura ali i dalje percipiraju narode sa Balkana kao društva koja lako ulaze u rat na svakih nekoliko godina“ kazao je Jankić.
Kako kaže u sledećem dokumentarcu koji namerava da snimi, njegova mama biće glavni junak.
“ Moja mama je prošla svašta u životu. Njena priča je u velikoj meri paradigma života između Balkana i zapada u poslednjih 30 godina. Namera mi je da filmom o njoj dekonstruišem neke stereoptipe o ljudima koji su bili prinuđeni da napuste svoj zavičaj zbog rata na prostoru nekadašnje Jugoslavije“ kazao je Jankić.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.