U trendu

Producent: Film Logor smrti u Karašjoku iznosi istinu

BEOGRAD – Producent Branko Dimković Dimeski je izjavio danas da je film „Logor smrti u Karašjoku“ uspeo da na iznese istinu i spase od zaborava stradanja srpskih logoraša na severu Norveške tokom Drugog svetskog rata.

Dokumentarni film norveškog reditelja Kjetila Palmkvista večeras ima beogradsku premijeru, nakon što je nedavno bio na festivalu Filmski susreti, a Dimović je rekao Tanjugu da su im se gledaoci u Nišu zahvaljivali posle prikazivanja.

„Bilo je emotivno, veliki broj potomaka (logoraša) je prisustvovao iz svih krajeva Srbije“, istakao je Dimović Dimeski.

Prema njegovim rečima, u Nišu je ogroman broj ljudi došao na premijeru, i pošto je dvorana za 200 posetilaca bila mala da ih sve primi,organizovana je dodatna uporedna projekcija u ispunjenoj i drugoj dvorani.

Koproducent Jorn Ulsen je rekao Tanjugu da je pre nego što se priključio projektu znao da je na severu Norvške bio logor za strance, ali ne i koliko su tamo stvari bile strašne, a sada nakon filma i javnost može saznati više o logoru.

Za potrebe filma intervjuisani su ljudi sa severa Norveške i iz Srbije,a Ulsen je rekao da su se stari Norvežani prisećali da su videli „srpske robove na prinudnom radu, koji su bili tretirani na užasan način“.

„Uspeli smo da istina izađe na videlo“, primetio je Ulsen.

Dimović Dimeski je rekao da su u pripremi filma kontaktirali mnoge arhive u Nemačkoj i Norveškoj, srpske i norvške istoričare, kao i da su od potomaka logoraša dobili obiman materijal.

„Dobili smo dnevnike koje su logoraši pisali, svedočenja naših mučenika i mnogo drugog materijala koji nažalost nije mogao da stane u film od sati vremena. To nam je pomoglo da stvorimo istinu i da tu istinu pretočimo u film“, istakao je Dimović Dimeski.

Prema njegovim rečima, u filmu su došli do novih detalja o tome kako je tokom rata poslato 102 srpske dece u više logora u Norveškoj, od kojih je 32 stradalo.

„Petar Malbaša, dete sa 12 godina je poslat u smrt u Norvešku“, naveo je kao primer Dimović Dimeski.

Od 4.040 srpskih logorasa poslatih u više logora u Norveškoj gde su dešavala zvestva i ubistva“, u Karašjoku osnovanom 1942. godine ih je bilo oko 400, od kojih je 70 posto ubijeno u periodu od par meseci, podsetio je Dimović Dimeski.

Prema njegovim rečima, jedan od retkih preživelih je bio Velimir Pavlović iz Niša koji je 2012. godine ponovo posetio Karašjok, i svedočio je „o bolnim i mučnim dešavanjima“ u logoru.

„Iznemogle koji nisu mogli da rade su mučili i bacali u betonsku masu i tu ih ubijali i betonirali. Na minus 50 stepeni su ih terali da se kupaju u zaleđenoj reci. Koji nisu hteli su mučki ubijeni. I mnoga druga zverstva koja ljudski um ne može da zamisli“, rekao je Dimović Dimeski.

Ulson je podsetio da je na severu Norveške pola godine mrak i da vladaju surove temperature.
Prema njegovim rečima, intervjuisano je oko 100 ljudi koji su bili svedoci „užasnih priča o srpskim žrtvama koje su živele u kampovima koji su bili slični Aušvicu“.
Žene i deca meštana su davali hranu Srbima rizikujući svoje živote kako bi pomogli logorašima, a filmska ekipa je pronašla jednu ženu iz Norveške koja se u 104. godini sećala svega, dodao je Ulsen.
Dimović Dimeski je rekao da su, u međuvremenu preminuli, Velimir Pavlović i Vidoje Ristić prvi put na filmu svedočili i pričali su o laponskoj deci koja su rizikovala svoje živote i pomagala deleći hranu i odeću.
„Bazirali smo se na faktima. Potomci su sarađivali i ni u jednom trenutku nikakvih problema nismo imali da to iznesemo kao istinu“, napomenuo je Dimović Dimeski.
Pošto je nakon projekcije sa puno emocija u Nišu od potomaka logoraša primio brojne poruke, Dimović Dimeski se u jednom trenutku zaplakao.
„Na osnovu tih poruka sam shvatio da smo obavili dobar posao, da smo pretočili istinu u film i otrgli od zaborava stradanje naših predaka“, istakao je Dimović Dimeski.
Ulson je priznao da je film završen nekoliko dana pred srpsku premijeru i nije bilo vremena da se planira njegovo prikazivanje u Norveškoj, ali da se sada konačno može razmišljati o njegovom skorašnjem prikazivanju u toj zemlji.
Norvežanin je rekao da ovakve filmove treba prikazivati deci, uz razgovor nakon prikazivanja, jer moraju znati i za ovakva dešavanja.
„Ovaj film će pokazati mnogima više iz istorije srpskog naroda i to je dobra stvar za Srbiju. Pobudili smo interesovanje mnogih ljudi“, istakao je Ulsen.
Dimović Dimeski je naglasio da je jedan od osnovih motiva njegovog učešća u projektu bilo i „iznošsenje laži na račun mog naroda u zapadnim medijima devdesetih“, i zato se trudio da bude na ovaj način ambasador svoje zemlje.
On je naglasio da su film „Logor smrti u Karašjoku“ podržali norveška ministarstva odbrane i spoljnih poslova, kao i Ambasada Norveške u Beogradu, naša crkvena opština Sveti Vasilije Ostroški i veliki bhroj instucija Srbije.
„Zajedno možemo sve. Film ima osnovnu tendenciju da krenemo napred, da oprostimo i da se ovakve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Dimović Dimeski.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar