Program o slovenskoj mitologiji u Narodnoj biblioteci Srbije

BEOGRAD – Program “Povratak naše mitologije: Rečnik slovenske mitologije i Rečnik srpskih mitoloških bića Tamare Lujak i Marice Kicušić” realizovan je večeras u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije u okviru manifestacije “2021 – godina slovenske fantastike”, a u organizaciji Centra slovenskih kultura.

Autorka knjiga Tamara Lujak otkrila je da se srećan i ujedno ne tako srećan momenat koji ju je uveo u svet mitologije tiče bombardovanja 1999. godine.

“Te godine sam došla do Tolkina. Kada sam pročitala sve što mi je od njega u tom momentu bilo dostupno, a imala sam sasvim dovoljno vremena za tako nešto, shvatila sam da sam gladna mitova i mitologije“, otkrila je Lujak na ovom skupu.

Lujak je navela da je njena žeđ za mitologijom išla dalje od engleske i Tolkinove izmišljene.

“Grčku i rimsku mitologiju sam već poznavala, ali kada sam počela da čitam skandinavsku, keltsku, irsku i sve ostale, shvatila sam da nemam osnovu u korenima, nemam slovensku. I onda sam počela da istražujem, da tragam za knjigama“, rekla je Lujak.

Lujak dalje navodi kako je odrasla uz “365 priča za laku noć“ i grčko-rimske mitove, koji su joj bili najdraže štivo kada je bila mala – kako kaže, volela je da čita rečnike grčke i rimske mitologije, a potom je počela da čita i druge rečnike sa sličnom tematikom.

Prema njenim rečima, želja joj je bila da u svojim knjigama kroz bajke i legende samoj sebi odgovori šta se zapravo dešava sa čitavim beskrajnim svetom oko nas.

“Ako je čovek verovao da je priroda živa, a svedoci smo da jeste, ja sam onda morala da dam priliku prirodi da progovori za sebe“, kaže Lujak.

Mnoga imena u njenoj knjizi, kako navodi Lujak, predstavljaju toponime (Bukulja, Venčac, i drugi), i tu su da bi objasnila kako su neka imena koja i dan danas žive zapravo nastala.

“Po mom mišljenju, ono što je kod mitova bitno, a što sam prvo naučio kada sam se s njima susreo, jeste da problem slovenske mitologije leži u tome da ona nije prava mitologija jer nema svoju genealogiju. Genealogija je nešto što mitologiju definiše“, ističe urednik ovih izdanja Zoran Penevski.

Penevski dodaje da, srećom, ono malo materijala što je sačuvano stoji negde u kolektivnoj podsvesti i ima dovoljno elemenata da bi se stara verovanja svima predstavila.

“Iako je grčka mitologija nešto što smatram grandioznim, slovenska mitologija, baš zato što nema mnogo elemenata, jeste mnogo provokativnija za maštu. Ona me je oduvek privlačila jer tu postoje samo sugestije, a sugestije su prvi korak ka pravoj umetnosti“, kaže Penevski.

Osnovna ideja za ove rečnike, po njegovim rečima, bila je da pokušaj da se uradi nešto novo.

“Ideja je bila da se predstave određeni motivi, priče, što je bilo na Tamari, ali da se ne piše naučno, da ne bude suvoparno, već da odrednica bude narativ, koji u sebi sadrži osnovne pojmove koje inače sadrži svaki rečnik“, navodi Penevski.

Penevski dodaje da, iako su ove knjige pisane za sve uzraste, one ipak pripadaju žanru horora, i kao primer navodi priče o smrti.

“Smrt je obično jedna starica koja pod svoje krilo uzima dečaka, devojčicu ili bilo koga drugog, i to je jedno toplo okrilje kojem se bespomoćna duša predaje da bi našla sreću ili ispunjenje… Jezivo je što je u pitanju smrt, ali je isto tako i odlika dobrog pisca da tako nešto predstavi na žanrovski poetičan način“, kaže Penevski.

Savremeni roditelji, kako Penevski potom navodi, imaju potrebu da budu politički korektni prema deci, te pažljivo biraju termine kojima će svojoj deci nešto objasniti.

“Jednom se čitateljka požalila kako ne zna kako da svom detetu objasni kraj bajke “Nemušti jezik“, u kojem muškarac pretuče ženu… Realnost je da je čovek to uradio jer ne može reći ženi da govori nemušti jezik i da će, ako joj kaže, oboje umreti… Sada se tu postavlja pitanje šta je kraj bajke, a šta početak političke stvarnosti“, kaže Penevski.

Kako on kaže, sada se štampaju veoma filtrirane bajke, čiji su originali, pisani pre nekoliko vekova, veoma brutalni i daleko krvaviji i suroviji jer su zapravo predstavljali vaspitni metod.

“Apsolutno je prijemčivo i vidljivo svakom čitaocu – prednost ove knjige je što je ona inspirativna, i vizuelno i narativno… Ona je živa“, zaključuje Penevski.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.