Promocija knjige Eve Grlić u beogradskoj DKC

BEOGRAD – Multimedijalna promocija knjige “Sjećanja i neobjavljenje priče” Eve Grlić (1920-2008), održana je u sredu uveče u Dvorani kulturnog centra Beograda, gde je prethodno prikazan dokumentarni film vezan za ovo delo – “Skriveno đetinjstvo: Vesnina priča” Željka Rogošića.

Na predstavljanje knjige samo ovim povodom iz Hrvatske došao je sin autorke, istaknuti filmski reditelj Rajko Grlić sa kolegom i prijateljem Antom Tomićem, čuvenim piscem i scenaristom.

Osim njih, na promociji su učestvovali književnik i scenarista-dramaturg Filip David, kao i izdavač Dragan Stojković ispred kuće “Udruženje za kulturu povezivanja Most Art Jugoslavija”.

“Sinu je nemoguće pričati o majci. To je previše sentimentalna priča da bi čovek mogao javno da je izgovori. Pokušavam da racionalizujem neke svoje odnose sa majkom, što je isto tako nemoguće. Dolazeći ovde večeras, razmišljao sam kako bi trebalo nju predstaviti”, rekao je Grlić.

Knjiga je prvi put objavljena u Srbiji, pod etiketom domaćeg izdavača.

Režiser je istakao da je njegova majka Eva Grlić, istaknuta hrvatska novinarka, prevodilac i urednica, bila “dete Severa i Juga”.

Njen otac je bio Sefard, što prema Rajku znači – “Toledo, Istanbul, Sarajevo, Sandžak”, dok je njena majka bila na relaciji Nemačka – Mađarska, Budimpešta, to je sever – Aškenazi.

“Malo ljudi zna da su to dve veoma razdvojene skupine, sa vrlo različitim navikama, pa i kuhinjama, i upravo ta dvojnost iz dva sveta, uticala je na nju da postane vrlo čvrsta, odlučna, vesela, a iznutra je bila izuzetno mekana i sentimentalna žena. Pripadanje tim svetovima je mojoj majci, siguran sam, pomoglo da preživi sve to što je opisala u knjizi, a to što je preživela je bilo gotovo nemoguće zamisliti”, kazao je Grlić, koji je otkrio da je svoj čuveni film “Samo jednom se ljubi” posvetio svojim roditeljima.

Sefardi su Jevreji, potomci prognanih iz Španije i Portugalije iz 1492. godine, a njihovi sunarodnici iz Nemačke su upravo navedeni – Aškenazi.

Rasuti su bili na sve četiri strane sveta, a među malo stvari koje su nosili sa sobom, nalazila se njihova bogata kulturna ostavština, melodičan jezik što ih je vezivalo za stari kraj. Sefarad je, zapravo, hebrejski naziv za Španiju.

“Knjiga je izvanredno napisana, što me je veoma iznenadilo kada sam je čitao. Ona je pisala da bi se oduprela nesreći oko nje. Tada sam živeo u kući gde se nije razgovaralo o nesreći, majka i otac Danilo su nas oslobodili potrebe za osvetom, a to je bio neizmeran dar. Danas su mnogi rođeni sa mržnjom, što je besmisleno. Mojim roditeljima su oteli mladost, a oni su bili željni života, halapljivi za tim, da se vesele, da uživaju u svom životu, iako su oboje bili u problemima. Ipak, nisu dozvoljavali da se to primeti”, kazao je reditelj čuvenih jugoslovenskih filmova “U raljama života”, “Čaruga”, “Za sreću je potrebno troje”.

Grlić se zatim osvrnuo na savremeni trenutak i primetio da se knjige sve manje čitaju, tako da “danas države vode oni koji ne čitaju, i zato se ponašaju tako kako se ponašaju, a to je svuda isto, u Hrvatskoj, Srbiji, ili celom regionu i svetu”.

“Država Jugoslavija se raspala, jer joj je jednostavno prošao rok trajanja, gotovo, završeno. A onda sve zemlje koje su nastale nakon tog raspada, gore su od nje. Ođednom je kultura u svim tim zemljama postala najmanje važna, svela se na nulu, na ono ispod nule, na – minus. Kultura je danas – minus”, rekao je Grlić.

Dodao je da u Hrvatskoj ne postoji Kinoteka, da se filmovi ne restauriraju, jer mu se čini da državu prošlost ne zanima, da se filmovi ne moraju čuvati, kao da žele sve da zaborave, i tako već 30 godina.

“Danas ne žele da ulažu u filmove, jer smataju da tu nema zarade, odnosno da se ne može ukrasti, barem ne na veliko. Pojedinci su tu veoma izdržljivi, ali su retki. Nemaju mladi danas strpljenja da čekaju 10 godina da snime svoj prvi film ili sledeći projekat. Jednostavno, nakon raspada Jugoslavije, dogodila nam se baš nesreća”, zaključio je Grlić.

Književnik, scenarista, novinar i kolumnista Ante Tomić smatra da je ova knjiga veoma važna i ovde u Srbiji koliko i u Hrvatskoj, kao vrsta istorijskoj revizionizma.

“Kod čitanja sam bio iznenađen koliko je Eva Grlić bila mlada, šta je sve postigla sa tako malo godina. Ona je pomagala ocu, radila, sa 20 godina se udala, u 21. je rodila dete, a sa 22 otišla u Partizane. Imala je strašan život iza sebe sa 22 godine, a danas mladima u tom dobu samo je važno da imaju profil na Instagramu”, rekao je Tomić.

Ante Tomić, koji je sa Grlićem kao pisac sarađivao na filmovima “Karaula” i “Ustav Republike Hrvatske”, istakao je da je Evina knjiga mučna i teška, veoma emotivna, gde autorka opisuje užas o stradanju Jevreja, o logoru.

Književnik Filip David, takođe poreklom Jevrejin, rekao je da su veoma slične istorije njegove i Evine porodice, a opet su i različite, a deluju – identično u načinu kako su opisane sudbine Jevreja, u njihovom stradanju i spasavanju.

Dobitnik NIN-ove nagrade naglasio je koliko je fascinantno šta sve može da stane u jedan život, samim tim i u korice ove vredne i dragocene knjige, i da su svuda ostavljeni tragovi Evine porodice.

“Bila je dosledna u veri i uverenju da svet može biti bolji. Naša istorija je puna strahota i užasa. Danas živimo u senci mogućeg Trećeg svetskog rata, desila nam se i pandemija, nema kraja”, zaključio je.

Film “Skriveno đetinjstvo” režisera Željka Rogošića mnoge je dirnuo, pre promocije knjige, a to je priča o majci Evi i ćerki Vesni, koje su jedine od uže i šire porodice preživele teror ustaškog režima i NDH.

Kada je počeo Drugi svetski rat u Jugoslaviji, 6. aprila 1941, Eva je imala 21 godinu, a Vesnu je rodila svega nekoliko nedelja kasnije.

Iz publike podršku su pružili mnogi dramski umetnici, među kojima reditelji Goran Marković i Srđan Dragojević, glumice Branka Petrić i Tamara Aleksić, dramaturg i novinar Tanja Peternek Aleksić.

Knjiga „Sjećanja i neobjavljene priče“ izdata je prvo 1997. godine, onda 2021, i sada se pojavljuje premijerno u srpskom izdanju, a predstavlja intimni dnevnik jednog prostora i vremena.

Identitet i jedinstvena sudbina Eve Grlić uticali su na njen veoma širok pogled na svet.

Odrasla je u Sarajevu 20-tih i 30-tih godina 20. veka, a od 1938. živela je u Zagrebu.

Najbliži članovi porodice su stradali u holokaustu, preživela je progone u Nezavisne Države Hrvatske (NDH), učestvovala u partizanskom pokretu, da bi nakon rata završila na Golom otoku.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.