Promocija knjige radio drama „Muzika kao sudbina“ Zore Bokšan Tanurdžić

BEOGRAD – Stvaralaštvo dramske umetnice – rediteljke i pisca Zore Bokšan Tanurdžić predstavljeno je večeras kroz njenu poslednju knjigu „Muzika kao sudbina: Zvezdani časovi velikana muzike” (RTS izdavaštvo) koja je posle dve godine od izlaska promovisana u beogradskom RTS Klubu.

Osim autorke, na multimedijalnoj promociji ove zbirke od pet radio drama govorili su: pisac Vule Žurić kao autor pogovora knjige, Dragan Inđić – odgovorni urednik RTS izdavaštva, Maja Čolović Vasić – muzikološkinja i urednica Muzičke redakcije Radio Beograda 2, dok je moderator bila Tanja Rapp.

Kolekcija radiofonskih komada fokusirana je na autorkinu želju da prikaže segmente života velikih kompozitora kao što su Petar Iljič Čajkovski, Hektor Berlioz, Modest Petrovič Musorgski, Feliks Mendelson i Đakomo Pučini.

Iako je zašla u desetu deceniju života Zora Bokšan Tanurdžić i dalje kritički promišlja svet i neumorno stvara dela koja ostaju za generacije ljubitelja prevashodno dramske ili radio umetnosti i vrhunskih sadržaja.

Od prve do poslednje replike ovih pet radijskih filmskih priča posvećenih svetskim kompozitorima, pred čitaocima se odvijaju duboke, tragične drame muzičkih genija čije sudbine spaja veliki talenat koji ih je učinio besmrtnim i strašna žrtva sa kojom su se suočili tokom svojih teških i često kratkih života.

„Svi ti kompozitori o kojima sam pisala redom su bili nesrećni, svako na svoj način. Naravno, imali su neopisiv dar koji su dokazali kroz tolika predivna dela. Ipak, retko ko je od njih za života bio priznat i prihvaćen, već je to postao tek nakon smrti. Takođe, svi oni su imali kratak vek”, napomenula je rediteljka i dramaturškinja, rođena daleke 1930. godine u Vojvodini.

Kako navode iz RTS izdavaštva, pisane na osnovu pouzdanih biografskih knjiga posvećenih uglavnom tragičnim sudbinama velikana klasične muzike, radio-drame Zore Boškan Tanurdžić predstavljaju uspele umetničke dramatizacije najvažnijih trenutaka iz života Čajkovskog, Berlioza, Pučinija, Mendelsona i Musorgskog, ali i vredno obrazovno gradivo.

Autorka je veoma zahvalna na saradnji sa Draganom Inđićem, odgovornim urednikom RTS izdavaštva.

„Tako lako i odmah je pristao da štampa ovu moju knjigu, što se jako retko kada dešava, ne može tek tako da sve to prolazi. Blagotvorno je delovao na mene gospodin Inđić svojim dobrotvornim prisustvom, i lepo smo sarađivali. Posao je zahtevao prekucavanje raznih požutelih stranica u rukopisu, ali sve je to išlo brzo i dobro”, rekla je Bokšan Tanurdžić i onda se osvrnula na svoj poziv.

“Uvek me je zanimala reč. I to kad kažem reč mislim baš na to, reči, mnogo više nego neki spektakl. Prva ambicija mi je bila režija, onda se kasnije javila i potreba za pisanjem”, otkrila je autorka knjige, koja je kao sasvim mlada u Beogradu srela operskog reditelja Mladena Sabljića i upisala Pozorišnu akademiju Beogradskog univerziteta u klasi čuvenog reditelja i profesora dr Huga Klajna.

U Somborskom pozorištu je diplomirala sa ocenom 10 režijom pozorišne predstave „Kuća na uglu“.

U lutkarskom pozorištu u Novom Sadu kao reditelj i umetnički rukovodilac je režirala više od 20 predstava, a i isto toliko u Somborskom, Novosadskom i Užičkom pozorištu.

Posebno su bile zapažene i pozitivno ocenjene režije predstava „Dnevnik Ane Frank“, „Vuk Bubalo“ i „Bastijen i Bastijena“ – Mocartova opera sa lutkama.

“Dok sam imala angažman na radiju, dramatizovala sam neke kraće forme za decu, ali to nije bilo toliko kompleksno. Onda sam krenula da radim duže i ozbiljnije forme i nastavila sa pisanjem”, objasnila je dramaturškinja i rediteljka.

Aktivno je sarađivala sa Radio Beogradom kao pisac scenarija i reditelj, a sa obrazovnim programom Radio školom, Dečjom redakcijom, sarađivala je kao dramaturg i režiser emisija iz oblasti govorne kulture, istorije i muzike.

Pisala je scenarija i režirala radio-filmove romansiranih biografija navedenih pet kompozitora, ali i pisca Ivana Vasiljeviča Turgenjeva i operskog pevača Fjodora Ivanoviča Šaljapina.

Upravo od ovog serijala kroz emisiju “Zvezdani časovi čovečanstva” koja i dalje postoji, nastala je knjiga „Muzika kao sudbina”, a odlomke tih radio projekata slušala je publika danas na promociji.

O svim tim kompozitorima govorila je muzikološkinja Maja Čolović Vasić, dok su operske arije nadahnuto predstavili mladi talenti iz Srednje muzičke škole “Kosta Manojlović”.

Književnik i scenarista Vule Žurić, kao autor pogovora knjige, istakao je da mu je bilo neizmerno zadovoljstvo da čita svih pet radio drama o kompozitorima, te da je uživao da napiše neku vrstu opširne recenzije, i nije shvatao angažman kao “posao” ni najmanje.

I sam Žurić je za RTS objavio zbirku “Crni glas za belu hartiju” – sedam radio drama o srpskim piscima, te je rekao da je imao sreće da piše ovu zahtevnu formu i da se komadi nekoliko puta i snimaju, realizuju.

“Radio drama je veoma specifična. Pozorišne drame, filmovi, TV serije, kod njih imate i sliku i ton, i nema prostora za maštu, sve vam je tu, vidljivo. Ali, forma radio komada obavezuje slušaoca da zapravo “gleda” delo, odnosno, da se radnja odigrava u mašti publike. Dok pišemo za radio, moramo da razmišljamo kako će to slušaoci da vizuelno dočaraju kod sebe. Kvalitetno napisani tekstovi za radio pravi su izazov za reditelje da ih realizuju”, smatra Vule Žurić, laureat “Andrićeve nagrade” i “Borislav Pekić”, da bi se na tu tremu nadovezao urednik Dragan Inđić.

On je ocenio da je RTS izdavaštvo malo preduzeće sa velikom produkcijom, a da su dela “Muzika kao sudbina” lepe knjige koje se zaista rade sa uživanjem.

Inđić je otkrio da je prvobitni naslov knjige bio “Zvezdani časovi velikana muzike”, ali da je onda pretvoren u podnaslov, jer im se “Muzika kao sudbina” činilo pravim imenom ove zbirke.

“Mi imamo dve linije izdavanja, prva su te radio i televizijske drame koje su se kasnije pretvorile u TV filmove, i druga – knjige o muzici sa notnim zapisima. Trudili smo se da objavljujemo dela pisaca koji su stvarali kod nas u RTS-u, na radiju, kako je to nekada bilo. Tada smo imali zaista veliki broj autora koji pišu za radio, a sada je to sve manje, gotovo da nema”, opisao je situaciju Inđić.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.