U trendu

Protesti u Stokholmu zbog dodele Nobela Peteru Handkeu

BEOGRAD – Austrijskom piscu Peteru Handkeu danas se na svečanoj ceremoniji u 16.30 časova u Stokholmu uručuje Nobelova nagrada za književnost za 2019. godinu, a kao i u trenutku kada je u oktobru objavljeno njegovo ime, ponovo se digla prašina među onima koji ovu odluku Švedske akademije žele da ospore.

Većina zemalja regiona najavila je bojkot, a na društvenim mrežama se šire negativni komentari.

Kako mnogi strani mediji pišu, očekuje se da će stotine ljudi prisustvovati protestima protiv Handkea na centralnom trgu u Stokholmu, dok je drugai protestni skup planiran ispred koncertne dvorane gde se održava ceremonija.

Svečanosti neće prisustvovati predstavnici Albanije, Kosova, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije.

Kako je hrvatsko Ministarstvo spoljnih poslova navelo na svom profilu na Tviteru, ta zemlja neće imati predstavnika zbog „dodele nagrade osobi politički angažovanoj u davanju podrške velikosrpskoj politici Slobodana Miloševića 90-ih godina prošlog veka“.

Spisku onih koji bojkotuju pridružila se Turska zbog, kako je navedeno, negiranja genocida u Bosni. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kazao je da zbog izbora Handkea „Nobel nema vrednost“.

„Dodela Nobelove nagrade za književnost na dan ljudskih prava figuri koja negira genocid u Bosni i Hercegovini nije ništa drugo do nagrađivanje kršenja ljudskih prava“, kazao je on turskoj televiziji.

Među najglasnijima u osudi na Tviteru je Piter Mas, američki novinar i pisac, koji je burno izrazio svoje protivljenje. Na njegovom profilu na Tviteru od juče je objavljen niz njegovih tekstova iz arhiva „Vaštingon tajmsa“ iz devedsetih godina, a nekoliko puta „šerovao“ je i hešteg #BosniaWarJournalists.

„Novinari koji su pratili rat u Bosni zauzimaju stav protiv Nobelove nagrade za Petera Handkea. Koristeći hešteg #BosniaWarJournalists, oni opisuju onome čemu su svedočili devedesetih“, naveo je Mas.

Pod pomenutim heštegom oglasili su se, između ostalih, i Kristin Amanpur sa Si-En-En-a, Samanta Pover, koja je devedsetih radila kao ratni reporter za nekoliko medija, između ostalih „Boston gloub“ i „Ekonomist“, Rodžer Koen, u to vreme dopisnik „Njujork tajmsa“ sa Balkana, Šri Fink, Dženin di Đovani i drugi.

Mediji na nemačkom pišu o tome da ta nagrada šteti srpskoj demokratiji. Navodi se, između ostalog, da Handke toj nagradi nije dorastao, a citirali su i pisca iz Beograda Filipa Davida koji je kazao da je „Handke moralna nula“.

„Teško je, ako ne čak i nemoguće, Handkeovo celokupno književno delo odvojiti od njegovih političkih aktivnosti. Nobelova nagrada će nesporazume u našoj regiji još jednom produbiti i rane devedesetih ponovno otvoriti“, kazao je književnik u intervjuu za Radio Sarajevo.

S druge strane, Handke ima veliku podršku u Srbiji, a uz njega je danas u Švedskoj i njegov dugogodišnji prijatelj Emir Kusturica, kao i devetočlana grupa žena iz Republike Srpske koje su deo Udruženja žena žrtava rata Republike Srpske.

Takođe, uoči same dodele 115 srpskih intelektualaca – univerzitetskih profesora, naučnika i književnika potpisalo je pismo podrške slavnom piscu koje je namenjeno Nobelovom komitetu, inostranoj i domaćoj javnosti.

Kako pišu strani mediji, Handke nije pozvan na tradicionalnu manifestaciju za laureate sa srednjoškolcima u predgrađu Stokholma, gde su mnogi studenti stranog porekla. Olga Tokarčuk će, međutim, prisustvovati.

Austrijski pisac u intervjuu za RTRS rekao je da nije očekivao kampanju koja se vodi protiv njega i da je imao ideju da pokuša da pomiri stavove.

Handke je dodao da voli Banjaluku i da bi voleo na proleće da dođe u Republiku Srpsku.

„Voleo bih da sretnem jednu majku sa jedne i jednu sa druge strane. Jednu majku iz Kravice, gde je bio početak svih masakra i jednu majku iz okoline Srebrenice. To je bila moja ideja, ali mislim da je bila pomalo naivna. Mislim da u ovom trenutku tu ideju ne mogu realizovati“, rekao je Handke.

(Tanjug)