Putujući festival nezavisnog filma

Koja je to filmska produkcija danas zaista nezavisna? Da li je moguće zaista nezavisno stvarati u svetu, u kome globalno, vladaju Holivud i interesi ogromnih kompanija? Kako napraviti film, u trenutku kada je jedino i osnovno merilo njegova komercijalnost, tj. pitanje koliki će prihod ostvariti?
Sa napretkom na području hardvera i softvera, postalo je moguće, uz relativno malo sredstava, imati pravi mali kućni studio sa izuzetnim mogućnostima koje zadiru i u sferu kreiranja vrhunskih specijalnih efekata. Tehnologija je omogućila stvaranje filmova koji mogu da budu odlično „upakovani“, a da nisu snimani u profesionalnim studijima, opremom koja vredi stotine hiljada (ili miliona) dolara. Digitalni film je postao novi način izražavanja, novi pokret sličan video-umetnosti iz sedamdesetih godina.
Razlike u mogućnostima između ove dve tehnologije su više nego očigledne, i danas nezavisni stvaraoci mogu da ostvaruju ono o čemu video-umetnici nisu ni mogli da sanjaju. Pojava Interneta je i uvećala razliku između nekadašnjih i savremnih autora – digitalna ostvarenja su postala dostupna publici, ma gde se ona nalazila. I dok su video-umetnici morali da sa svojim ostvarenjima putuju i direktno ih pokazuju publici, a mogli samo da sanjaju o prikazivanju na nekoj od televizija, stvaraoci digitalnih filmova poseduju svoj medij, globalno dostupan i bez ikakvih ograničenja. Na ovaj način je nezavisna umetnost postala dostupnija no ikada, izašla iz okvira prostora u kojima se okupljaju retki zaljubljenici/zaluđenici i dostigla ideal popularne (masovne) kulture.
Početak devedesetih je prošao u znaku procvata digitalnog filma i ogromne mogućnosti koju pruža Internet. Pojava novih, sve savršenijih audio/video formata, kao i sve bržih veza ka Internetu, počinje da ukida sva ograničenja u veličini filmova i kvalitetu slike prilagođene Internetu. U vreme ekspanzije komercijalnog filma (Holivuda), začeta je prava, nezavisna, alternativna produkcija, koja je, često, imala obeležja socijalne kritike, eksperimenta i slobodnog izražavanja neometanog zakonima tržišta, cenzure ili važećih normi.
Materijala je bilo sve više, kvalitetna ostvarenja su bila sve brojnija, pa se i nametnula potreba za održavanjem festivala digitalnog filma. U tom periodu su nezavisne „filmadžije“ počele da traže pomoć bogatih kompanija i velikih studija, pokušavajući da ih zainteresuju za novi fenomen. Ipak, filmska industrija je ostala „gluva“ za saradnju i mogućnost da samu sebe obogati novim iskustvima i prepozna budućnost filmske umetnosti. Možda je tek 2000. godina označila veću zainteresovanost za online-tržište i shvatanje da je Internet medij budućnosti sa ogromnom potencijalnom publikom koja svakoga dana raste.
Nezavisni autori počeli su da se sami organizuju i prave svoje festivale, snalazeći se na najrazličitije načine. Primer jedne takve smotre ostvarenja jeste američki Lost Film Festival, koji je osnovao Scott Beiben, vlasnik nezavisne izdavačke kuće Bloodlink, koja okuplja pank-rok bendove. Njegov festival je vrlo specifičnog karaktera: ne postoji termin u kome se održava, niti mesto na kome se ostvarenja predstavljaju.
Reč je o putujućem festivalu, koji je osnovan u novembru 1999. godine. Inicijalna ideja je bila da postoji termin festivala i mesto održavanja, ali je ona ubrzo napuštena. Doneta je odluka – neprekidno, svuda gde je to moguće, u svim gradovima do kojih može da se stigne, uz saradnju sa nezavisnim medijima, novinarima, muzičarima, političkim aktivistima, anarhistima i umetnicima. Na taj način je festival, od svog osnivanja, održan četiri puta – u Ostinu, San Francisku, Sijetlu, pa čak i u Kanadi, u Ontariju. Ovoga leta je doneta i odluka da Lost Film Festival bude neprekidno na putu, sve do kraja septembra, i pri tom predstavi sve ono najbolje, sakupljeno u protekle dve godine od osnivanja.
Festival i ostvarenja koja se na njemu prikazuju, okupljaju najrazličitije stvaraoce, uglavnom politički aktivne, vrlo kritične prema američkom društvu, ponekad čak i militantne – neki od učesnika i volontera u organizaciji se i nalaze u zatvoru zbog svog delovanja. U svakom gradu u koji festival doputuje, oko ovog događaja se okuplja veliki broj aktivista, tako da je događaj često propraćen i organizovanjem protestnih marševa i demonstracija. Veliki deo aktivnosti pripada sferi kritike sadašnje administracije, predvođene predsednikom Bušom, koga nezavisni i alternativni nikako ne „mirišu“. Poseban ton događanjima daju i nezavisni pank-rok bendovi i publika koja ovakvu muziku sluša, vrlo buntovna, ponekad i anarhistički raspoložena.
Direktor festivala radi na tome da najbolja ostvarenja dospeju i na sajt ovog, može se slobodno reći, pokreta – prvi streaming video fajlovi su najavljeni za mesec jul.
Korisni linkovi:

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.