U trendu

Retrospektiva radova Vladimira Veličkovića u MSU

BEOGRAD – Retrospektivna izložba radova slikara Vladimira Veličkovića (1935-2019) „Figura kao izraz egzistencije“ trajaće od 20. oktobra do 21. februara 2022. godine u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, najavljeno je danas u MSU.

Kustoskinja izložbe Žaklina Ratković rekla je na konferenciji za novinare da je to prva retrospektiva u MSU i samim tim je njena priprema bila „težak zadatak koji donosi veliko zadovoljstvo“.

„Zahtevan (zadatak) jer je bilo potrebno sagledati izuzetno kompleksan stvaralački opus koji je nastajao poslednji skoro 60 godina rada“, rekla je Ratković, koja je kustoskinja izložbe sa Svetlanom Mitić.

Ratković je istakla da je izložba „Figura kao izraz egzistencije“ ostvarena u saradnji sa porodicom Veličković, a jedan od kurioziteta je što prikazuje prikupljene radove sa raznih strana koji formiraju određene celine.

„U našem muzeju se čuva slika ‘Gubilište broj sedam’, u Skoplju smo pronašli ‘Gubilište broj pet’, u Ljubljani osam, a u muzeju Bobur jednu od slika iz tog ciklusa. Pokušali smo da zaokružimo istraživanja koja je toj temi posvetio sam Veličković“, rekla je Ratković.

Prema njenim rečima, Veličković je jednu temu razrađivao do krajnjih granica, a elementi su se prirodno prebacuju iz jednog u drugi ciklus. Prvi segment izložbe nazvan je „Mladost“, a slede „Raspeća“ gde istražuje „univerzalno ljudsko stradanje“.

„Čovek raspet na krstolikoj formi nije prazna ljuštura. To je čovek koji govori o optimizmu, da je duh čoveka na neki način sačuvan. Ono što prvo primećujemo u Vladinim slikama je teška tematika, scene teške za gledanje, ali umetnik uvek govori o optimizmu“, ocenila je kustoskinja.

Treći segment je „Ništavilo“ kao „završetak jednog ciklusa rada, gde su razni pusti prizori ispunjeni vatrom i dimom iz kojih je čovek nestao“, a od segmenata slede „Telo u pokretu“ kao „Vlada omiljena tema“, zatim „Mesta“, „Gubilišta“, „Glave“, „Poreklo“, „Životinje“ i „Bez imena“.

Izložba na pet nivoa MSU obuhvata preko sto Veličkovićevih crteža i slika, među kojima je i 13 dela iz zbirki MSU kolekcioniranih od 1962. do 2019. godine.

Zastupljena su i dela iz Nacionalnog muzeja moderne umetnosti – Centar Pompidu iz Pariza), Muzeja suvremene umjetnosti iz Zagreba, Moderne galerije iz Ljubljane, Muzejota na sovremenata umetnost iz Skoplja i drugih ustanova.

„Izložba nije hronološki koncipirana već prati određene problemsko-tematske segmente u radu, koji mogu upućivati na širi kontekst u kome se umetnik formirao, bazirao i stvarao osoben likovni jezik“, naveli su iz MSU.

Izložbu prati katalog sa tekstovima domaćih i inostranih autora, kao i autorki Mitić i Ratković, kao i Jasmine Čubrilo, vanredne profesorke Filozofskog fakulteta u Beogradu.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar