Rok opera oduševila publiku na Adi uprkos vetru

BEOGRAD – Popularni muzički spektakl „Rock Opera“ izveden je sinoć na Adi Ciganliji, na tribinama kod Sudijskog tornja, pred velikim brojem oduševljene publike.

Koncert je bio planiran da se realizuje na otvaranju Muzičkog programa BELEF festivala na stadionu Tašmajdan tokom jula, ali je u poslednji čas morao biti otkazan usled velikog nevremena.
Kako je BELEF zatvorio legendarni španski tenor Plasido Domingo 8. septembra na istom mestu, organizatori događaja nisu želeli da ostanu dužni publici u Beogradu i potrudili su se da dovedu čitav ansambl u prestonicu i to na privlačno mesto pored vode.

Rok koncert sa petoro sjajnih solista, Hor i Orkestar Opere Srpskog narodnog pozorišta (SNP) i Novosadski Big bend, počeo je uz čuveni hit „Final Countdown“ (1986) švedske hard rok grupe „Europe“, koja se najviše u karijeri proslavila upravo ovim hitom.

Prvu pesmu je ubedljivo otpevao Hor i onda je kompozicija takođe sa Horom od 10 članova u dahu bez pauze nastavila sledeću numeru „Jump“ (1984) američkog rok benda „Van Halen“, što je publiku odmah podiglo na noge, i mnogi su se sjatili blizu bine da plešu sa prijateljima.

Ovaj hit je redovan na repertoaru Rock Opere, ali je sada ujedno i posveta lideru tog benda Ediju Van Hejlenu, koji je preminuo u oktobru 2020.

Iako je tokom dana uglavnom bilo veoma sunčano i toplo, upravo pred početak koncerta se pokvarilo, tako da je krenuo neprijatan vetar, i time se voda sa jezera prelivala na pozornicu.

Ta nagla hladnoća nije nimalo smetala publici, koja je prepunila cele tribine na sceni „Arena Ada“, a mnogi su se ugrejali upravo skakanjem i plesanjem ispred orkestra.

Usledio je prvi solista SNP-a kao Pol MekKartni sa antologijskom numerom „Live and Let Die“ (1973) kada je bio frontmen benda „The Wings“, a ta pesma je krasila špicu istoimenog filma – „Živi i pusti druge da umru“ o super agentu 007 – Džejmsu Bondu (Rodžer Mur).

Oni mlađi ovaj hit znaju kao izvanrednu obradu u izvedbi grupe „Guns „N“ Roses“ (1991).

Veliki trijumf uvek dostiže i izvođenje pesme „Proud Mary“ koju mnogi znaju u verziji rok ikone Tine Tarner, ali je originalno nastala iz pera benda „Credence Cleerwater Revival“ (1969), mada ju je svojevremeno pevao i kralj rokenrola – Elvis Prisli.

Naravno, morao je zagrmeti i rok standard „Smoke on the Water“ (1972) britanskih veterana „Deep Purple“, koji su često gostovali u Beogradu (Arena, BG Sajam), a onda se repertoar nadovezao na još jedne goste prestonice – američki sastav „Toto“ i hit „Rosanna“ (1982).

Nevreme je kasnije bilo sve jače, tako da je kompletan gudački orkestar morao napustiti pozornicu na sred koncerta – vetar je nanosio vodu sa Ade, i da im se ne bi oštetili instrumenti, muzičari su odustali od daljeg muziciranja.

Slavni britanski rok brend od benda „Queen“ uvek dominira set listom „Rock Opere“, da ponekad deluje da je ovo posveta njima, ili da je u pitanju projekat „Queen Tribute band“.

Tako su se nizali ultimativni hitovi kao vrhunska istorija muzike – „Who Wants to Live Forever“, „Somebody to Love“ (mnogi znaju i uživo verziju Džordža Majkla), „We Will Rock You“ (mlađa publika poznaje rimejk pesme Robija Vilijamsa), „We Are the Ćampions“.

Kako vreme nije poslužilo simfonijskom orkestru, kome su listovi sa notama u jednom trenutku leteli na sve strane, dirigent Fedor Vrtačnik se obratio publici i objasnio da će koncert ipak trajati kraće zbog ovih teških okolnosti za nastavak u punom kapacitetu.

Solista Zoran Šandorov je kao i uvek dominirao koncertom, gde je izvodio uglavnom veoma zahtevne rok kompozicije sa visokim intonacijama – „Eye of the Tiger“ (1982) grupe „Survivor“ za čuveni film „Roki 3“, a posebno je sve oduvao uz vetar sa iskonskim savršenstvom „Stairway to Heaven“ (1971) britanskih hard rok legendi „Led Zeppelin“.
Simpatično je slušati neprolaznu veličinu „Light My Fire“ (1967) američkih rokera „The Doors“ u smirenoj, džez – bluz verziji, gde stihove i vokal Džima Morisona interpretira – žena.

Na neki način posveta skoro preminulom bubnjaru Čarliju Votsu odigrala se uz antologijsku kompoziciju „(I Can“t Get No) Satisfaction“ (1965), takođe nekada naših gostiju na Ušću 2007. – „The Rolling Stones“.

Pred kraj koncerta – uvek moćna kompozicija sa snažnom porukom protiv školskog sistema Velike Britanije – „Another Brick in the Wall“ (1979) engleskog progresiv rok benda „Pink Floyd“.

Tu pesmu je otpevao Hor, da bi onda za sam kraj stigli „Bitlsi“ i predivna pesma „Hey Jude“, koju su dočarali svi solisti uz asistenciju cele publike, kao veoma efektan završetak spektakla.

Pevač Zoran Šandorov je pozivao na bis, želeo je da se koncert ipak produži, navijao je iz sve snage, ali je dirigent Vrtačnik ipak odlučio da se time završi nastup od 80 minuta.

Svi koncerti „Rock Opere“ imaju bogat sadržaj snažnih pesama, i ceo program traje oko dva sata, ali usled vremenskih neprilika, ovde to nije bilo moguće.

Zato je publika bila uskraćena za naslove – „Hush“ od „Deep Purple“, baladu „Angels“ Robija Vilijamsa, „Hayway to Hell“ (AC/DC), domaće hitove – „Par godina za nas“ (EKV) ili „Ljuljaj me nežno“ (Oliver Mandić), pomalo Majkla Džeksona i druge hit kompozicije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.