BEOGRAD – Izdavač „Čarobna knjiga“ objavila je četvrtu knjigu Branka Dimitrijevića – „Logoreia balcanica“.
„Kao dete koje shvata da su sve trikove i podvale koje pokušava da proda roditeljima oni već potrošili sa svojim mamom i tatom, čitalac romana „Logoreia balcanica“ uviđa da nove tehnološke i tržišne okolnosti ne mogu iznenaditi mangupe koji su sedamdesetih bili mladi“, kaže za knjigu Dimitrije Vojnov, filmski scenarista i kritičar .
„Branko Dimitrijević i dalje ubedljivo piše o momcima na koje su majke upozoravale svoje kćeri, u eri kapitalizma bez frikcija na Zapadu i frikcija bez kapitalizma u Srbiji”, dodaje Vojnov.
Prema njegovim rečima, knjiga je „bildungs“ roman o odrastanju u dvadeset prvom veku, a što je silno komplikovano. Tu se, kaže Vojnov, zapravo ništa nije promenilo: „Sva naša odrastanja su u suštini bolna i začudna“.
„Glavnog junaka romana iz jednog veoma nekonvencionalno ustrojenog porodičnog okruženja ispraćamo do srednjoškolskog lavirinta društvenih i ljubavnih veza od kojih se, ako ikako, teško oporavlja. Prvi sudar stvarnosti i kreativnosti odigrava se na opskurnoj televiziji apokaliptičnog naziva Meteor, s koje ga put vodi do Silicijumske doline i za roman ključnog, revolucionarnog promišljanja o budućnosti veštačke inteligencije.“
Divljenje anonimnim ljudskim sudbinama, tako blisko piscu, ponovo se u Brankovom romanu prepliće sa citatima brojnih turobnih i kontroverznih ličnosti s margine društva, stvarajući precizno konfuzan karusel u kojem i konjić i magare, iako na istom vrtuljku, idu u različitim smerovima.
Branko Dimitrijević se rodio u Beogradu, a onda malo išao po svetu, pa se malo vratio, a sve to vreme je pomalo i pisao. Napisao je romane „Hoćeš li da popiješ nešto“, „Oktoberfest“ i „Nećemo o politici“, te drame za odrasle „Poseta morske tetke“, „Ljubavni jadi Vudija Alena“, „Godo na usijanom limenom krovu“, a koautor je drame „Čekaonica“. Za decu je napisao drame „Kuku tri Todora“, „Trtica rajske ptice“, „Kakao i čokolada i kapetan Crna Brada“ i „Čarobno kresivo“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com