Roman „Sve moje sestre“Laure Barne spomenik Rastku Petrovicu
BEOGRAD – Pisac Rastko Petrović dobio je svoj spomenik romanom „Sve moje sestre“ Laure Barne, koji zaslužuje da bude ekranizovan, ocenjeno je večeras na promociji te knjige u izdanju kuće Dereta.
Govoreći na promociji u Kolarčevoj zadužbini, urednik u Dereti Zoran Bognar je ocenio da knjiga Laure Barne prevazilazi njena prethodna dela, ispoljava punu idejnu zrelost i nameće se kao intrigantno delo.
Bognar je primetio da je roman „Sve moje sestre“ (2021) zahvalan za dramtizaciju i ekranizaciju i predstavlja „lucidni omaž velikom Rastku Petroviću“.
Književni kritičar i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jerkov je ocenio da je Barna, napisavši dobru knjigu „podigla spomenik prvog reda“ Petroviću (1898-1949).
„U slici epohe, u zahvatanju poluvekovnog doba srpske kulture – tu je Laura na svom terenu. Oblikovanje jedne celine je jedna od boljih strana njene proze – njena stilistička nedeljivost i građenje celovite vizije“, ocenio je Jerkov.
On je priznao i da je moguće da se čitalački ukus pomerio dalje od onoga što njemu lično odgovara i da Barnin način pisanja „predstavlja jednu vrstu opeterećenja za savremenog čitaoca koji bi da bude brže, lakše“.
Ocenivši da je Petrović „najpotcenjeniji veliki pisac srpske književnosti“, Jerkov je rekao da će ova knjiga u tom smislu rehabilitovati pisca, koji je ostavio romane poput „Sa silama nemerljivim“ (1927), „Ljudi govore“ (1931) i „Dan šesti“ (1961).
Jerkov je rekao i da uz sve komplimente za „Sve moje sestre“ ima utisak na nekim mestima „da ono što tek treba postići da bismo razumeli Rastka Petrovića da se to podrazumeva kao da to već znamo“.
Pisac Aleksandar Maksim Popović je rekao da Barna u knjizi „Sve moje sestre“ i drugima svojim delima piše „tragajući za izgubljenim vremenom“ i „podstiče zabludu“ da piše roman o Petroviću, Veselinu Čajkanoviću, Isidori Sekulić i drugim ličnostima.
Prema njegovim rečima, njeni romani su daleko od biografskih, odnosno romansiranih biografija, jer ona uzima modele, poput Petrovića, „i oko tog odela gradi sasvim novu priču“.
„U ovom slučaju pokušava da govori o nekoj vrsti apsolutnog umetnika, čoveka koji nema život van umetnosti, kome je i obična kupovina hleba u pekari umetnički akt“, ocenio je Popović.
Barna je rekla da u svojim romanima uzima sve istorijske likove samo da bi se „uvukla u period koji je jedan od najznačajnijih u istoriji umetnosti, kulture i civilizacije, a to je kraj 19. i prva polovina 20 veka“.
„Nekoliko romana sam napisala čiji su likovi iz tog perioda. Tragizam njihov mi je bio primamljiv da bih mogla opisati taj period, koji je imao za svoju scenografiju ratove, a naše podneblje i dva rata više“, rekla je Barna.
Prema njenim rečima, Petrović je bio pisac, pesnik, putopisac, fotograf, slikar i diplomata koji joj je u romanu „Sve moje sestre“ poslužio da opiše jak umetnički pokret koji je uzdrmao srpsku učmalost posle Prvog svetskog rata.
Barna je pomenula i da su u tom pokretu pored Petrovića bili i Ivo Andrić, Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić i drugi koji danas „predstavljaju kulturnu bazu Srbije“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.