Romani Dona DeLila i Stefana Odegija objavljeni u Geopoetici
BEOGRAD – Novi romani “Tišina” Dona DeLila i “Teorija oblaka” Stefana Odegija objavljeni su na srpskom jeziku u izdanju “Geopoetike”, saopštila je ta izdavačka kuća iz Beograda.
Američki pisac, scenarista, dramaturg, autor kratkih priča i esejista Don DeLilo (1936) uveliko je poznat domaćim čitaocima, jer je redovan autor u “Geopoetici”, a sada je stigao njegov najnoviji, 18. roman “Tišina” u prevodu Zorana Paunovića, istovremeno pisca recenzije.
“Počeo sam da pišem ovaj roman 2018. godine, mnogo pre ove pandemije”, kaže DeLilo. “Započeo sam ga sa slikom praznih ulica Menhetna, a ideja o tišini rasla je iz rečenice u rečenicu, iz poglavlja u poglavlje”.
Autor prikazuje kako izgleda svet u kome su svi ekrani ođednom uništeni, i sa gubitkom smisla postojanja digitalnih uređaja, nepovratno nestaje i smisao postojanja čovečanstva.
Od takvog užasa, gora je samo ravnodušnost sa kojom ljudi otkrivaju da više ne umeju da komuniciraju, vide, čuju, osete i razumeju jedni druge.
Zbog toga je novi roman DeLila sazdan od malog broja reči, a između tih reči je moćna i zastrašujuca tišina koju bi trebalo slušati sa strepnjom, ali i sa slabašnom nadom da će ova surova vizija najvećeg proroka među živim američkim piscima ostati neostvarena.
I li, ako ništa drugo, da se neće ostvariti pre nego što ljudi stignu da pročitaju “Tišinu”, zaključuje Paunović u recenziji.
Francuska kritika “Teoriju oblaka” Odegija opisala je kao osećajan, hipnotički, duboko erotski roman o oblacima, sačinjen od istorijskih činjenica i fikcije, i o njihovoj ulozi u oblikovanju čovekovih strasti, bura i priča.
Protagonista tog romana je Akira Kumo, ekscentrični modni kreator u Parizu, sa važnim podatkom iz svog života: nekim čudom preživeo je oblak-pečurku nuklearne bombe bačene na Hirošimu.
On je vlasnik najveće zbirke knjiga i spisa o oblacima i meteorologiji na svetu i unajmljuje bibliotekarku Viržini Latur da bi je stavila u zvaničan katalog.
Dok ona taj posao obavlja, Kumo joj pripoveda priče o onima koji su posvetili svoje živote oblacima: o engleskom kvekeru koji je prvi klasifikovao oblake i slikaru koji je postao opsednut hvatanjem oblaka na platnu.
Takođe, ovaj kolekcionar približava priču o bogatom amateru-meteorologu s kraja 19. veka Ričardu Aberkrombiju, fotografu koji je, možda kreirao jedini potpuni katalog oblaka i to samo u jednom primerku, koji niko nikada nije video.
Kumo šalje Viržini u London da uđe u trag Protokola Aberkrombi, u potragu punu iznenađenja i čuda, pri kojoj ljubav, poput oblaka, oblikuje živote i sudbine junaka.
“Bookmarks Magazine” je zapisao recenziju dela: “Izvanredan prvi roman! Poređena u njegovoj rodnoj Francuskoj sa Džulijanom Barnsom i Kazuom Išigurom, njegova krasna poetska proza i šarmantni, melanholični ton osvojili su američku kritiku.
Odegi veštoslaže slojeve istorije, mita i mašteistražujući enigmu intelektualne strasti, ljudske prirode, kao i prirode oblaka.”
Cenjeni izdavač “Publishers Weekly” napisao je sledeće: “Prekrasno napisana i maštovito konstruisana, Odegijeva knjiga je jednako delikatna kao i njena tema”.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.