Sastav “40 Fingers”: Hvala ti Beograde na magičnoj noći!

BEOGRAD – Italijanski gitarski kvartet “40 Fingers” svojim uspešnim koncertom otvorio je sinoć 22. Guitar Art festival (GAF) u Velikoj sali Kombank Dvorane u Beogradu pred ispunjenim kapacitetom publike u još uvek aktuelno doba pandemije.

Malo pre prvih taktova majstorske četvorke muzičkih umetnika, publici se obratio pomoćnik ministra kulture i infomisanja Radovan Jokić, koji je zvanično otvorio ovu manifestaciju, uz zahvalnost direktoru Bošku Radojkoviću na izuzetnom naporu da u ovako teško vreme realizuje ambiciozan festival. Naglasio je i to da je direkcija GAF-a uspela da već 22. put, oko jednog instrumenta kao epicentra, proširi čitav jedan prostor i ispuni prazan umetnički svemir.

“Uspeli smo, ovim koncertom nastavljamo tačno tamo gde smo stali prošle godine i sa ovim nastupom Gitar Art fest počinje svoju novu fazu digitalizacije”, istakao je direktor Radojković, aludirajući da je bend “40 Fingers” bio otkazan u poslednji čas pred izbijanja pandemije u martu 2020.

Od tada su pokušali da ih dovedu još u tri navrata, van festivala, ali tek sada im je to zaista i uspelo.

Takođe je direktor dodao da je 22. izdanje i presudan momenat za njih u organizaciji i za sve one koji nisu bili u mogućnosti da dođu, jer sada mogu da gledaju direktan prenos nastupa na kanalu RTS 3.

Čim je bend stupio na scenu, dobio je ogroman aplauz koji se rasplinuo salom, a onda su seli na svoja mesta i atraktivno muzičko putovanje od 100 minuta započeli kompozicijom “Libertango” slavnog argentinskog kompozitora Astora Pjacole (1921-1992), čijih 100 godina od rođenja slavi skoro ceo svet. Primamljiva melodija autora neobičnog pravca “novi tango” tek je bila uvod u dalje dinamične gitarske akrobacije u vidu svojih autorskih dela, dok se istaknuti član Emanuel Grafiti nije obratio ljubiteljima gitare na skoro čistom srpskom jeziku.

“Dobro veče, hvala vam što ste večeras sa nama. Drago nam je da smo ponovo ovde nakon dužeg vremena”, bio je vidno uzbuđen Grafiti, a onda mu je ipak bilo lakše da nastavi na engleskom.

“Ovo je naš prvi koncert posle zaista velike pauze, od kada je krenula ova situacija, ima tome oko 16 meseci. Pre nego što nastavimo, moj kolega ima nešto da vam saopšti”, i predao je reč Andrei Vitoriju.
Gitarista je takođe na srpskom poželeo svima dobro veče, zahvalio se publici što su došli i podelio sa njima da su u bendu srećni što nastupaju ove noći, sve vreme čitajući taj govor sa papira.

“Sviraćemo vam instrumentalne komade i dela u našem aranžmanu, uživajte”, bio je kratak Vitorio i onda su munjevito zasvirali čuveni hit američke grupe Toto – “Africa” (1982).

Izuzetno privlačne boje svetla su se smenjivale na svakoj sledećoj kompoziciji, tako da je nova numera bila u drugačijoj boji, i tako ukrug, kao vizuelni doživljaj inače prijatnog koncerta.

Istina, dalje je njihov repertoar uglavnom baziran na proverenim hitovima američke i britanske svetske scene, odnosno možda previše popularno i komercijalno za jedan festival koji gradi i gaji umetnički koncept i prosede.

Opet, naravno, i ova vrsta nastupa je veoma neophodna da u ovo zlokobno vreme pandemije raspoloži publiku željnu kulturnih dešavanja, te su oni išli na sigurnu kartu i isporučili jednu vrtešku neprolaznih bisera muzičke istorije – ABBA sa numerom “Mamma Mia!”, Sajmon i Garfankl – “Sound of Silence” (za čuveni film “Diplomac”), The Police – “Mešage in a Bottle”, Van Halen – “Jump”.

Posebno je uvek zadovoljstvo slušati makar u instumentalu Queen – “Bohemian Rhapsody”, tu zahtevnu, višeslojnu dugačku pesmu, ali i pomalo zaboravljeni biser grupe Dire Straits – “Sultants of Swing”, što su izveli vrhunski uz neprestane aplauze.

Sam idejni koncept ovog kvarteta koji je uveliko popularan van granica Italije, donekle se naslanja na već oproban okvir dua “2 Cellos” zbog sviranja hitova u svojim aranžmanima, a slični su i operskoj atrakciji “Il Divo”, koja je u Beogradskoj Areni gostovala sa velikim uspehom tri puta.

Zanimljivo rešenje su stvorili sa kompozicijom “Disney Madley” koju čini više pesama iz popularnih dugometražnih crtanih filmova Volta Diznija – “Mala sirena”, “Tarzan”, “Aladin”, “Lepotica i zver”, a onda im je sedma umetnost bila vodilja, te su briljantno dočarali glavne teme iz ostvarenja “Ratovi zvezda” i “Poslednji Mohikanac”, a izostala je ovaj put “Igra prestola”.

Za sam kraj na veličanstvenom bisu publika je horski pevala i tapšala uz antologiju zvanu “Hey Jude” od Bitlsa, čime su ovi momci (uz navedena dva sjajni su bili i Enriko Maria Milanezi i Mateo Brenci) zaokružili celovečernji koncert od punih 100 minuta efektne razmene energije sa publikom.

“Ovo je bila magična noć! Hvala ti, Beograde”, poručio je Emanuel Grafiti u ime celog benda sa velikim osmehom i očigledno punim srcem zadovoljstva i sreće zbog trijumfalnog doživljaja.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.