Marčelo Nisinman, najznačajniji reprezentant savremene tango muzike, koji je nedavno posetio Beograd i održao sjajan koncert u dvorani Kolarčeve zadužbine, tipski je nosilac jednog muzičkog pravca – najeminentniji argentinski bandoneonista, kompozitor i aranžer. Veliki je majstor muzičke dramatike, ali i kompozitor inventivne organizacije tonova, posebno u harmonijskom smislu. Svako koga bi ovaj toliko često rabljeni žanr mogao da odbije, biće doveden u zabludu kada se uzme u obzir način na koji se Nisinman bavi ovom zavodljivom melodijom.
Za početak, nije reč ni o kakvom konvencionalnom pristupu, tj. tango semplovanju/citiranju folklornih elemenata. Marčelo Nisinman je sinonim za postmodernistički pristup tango muzici. Njegove kompozicije pisane su sa rafinmanom, poseduju uzbudljivu muzičku aromu, postižu snažne efekte, poseduju savršen ukus. Taman kada se pomislilo da tango postaje muzika prošlih vremena, Nisinman je postao jedan od mladih novih autora, ponovo izazvavši interesovanje za tango muziku. Tradicionalna tango škola se dosta izmenila, a zasluga za reformaciju pripada upravo Nisinmanu, čije kompozicije često predstavljaju antitezu tradicionalnom tangu.
Na svetskoj muzičkoj sceni tango se najčešće izvodi kao orkestarska muzika, ali ovaj kompozitor u tangu pre svega vidi ambijentalnu formu i uvek potencijalno muzičko-scensko delo koje može da se transformiše i kombinuje sa drugim žanrovima, beskrajno mnogo puta i uvek na drugačiji način.
I mada mu argentinska muzička javnost nije uvek bila naklonjena, Nisinman se brzo odvojio od klasično-akademskih tokova posedovanjem specifičnog tonskog izraza, što ga je vremenom pretvorilo u stanovnika sveta i mnogih internacionalnih muzičkih dvorana. Reklo bi se da od svih reči kojima se može opisati argentinski tango (harmonija, igra, Evita Peron) Nisinman obraća pažnju na onu koja je možda i najvažnija – strast.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com