Šegrt kraljevskog atentatora

Priče o dvorskim spletkama, intrige koje u sebe uvlače sudbinu čitave zemlje, ili nekoliko zemalja, mogu da budu veoma zanimljive, bilo da se radi o stvarnom životu ili o nečemu izmaštanom. Jedan od romana koji se dobrim delom baziraju baš na tome jeste „Krv kraljeva“ (u originalu „Assasssin’s Apprentice“), prvi deo fantazijske trilogije „Vidovnjaci“ američke spisateljice Robin Hob.
Robin Hob je drugi pseudonim Margaret Astrid Lindholm Ogden; prvi je Megan Lindholm, i pod tim imenom su i kod nas objavljene njene dve priče, „Srebrna dama i čovek četrdesetih godina“ i „Dodir Lavande“, obe u almanahu fantastike „Monolit“ br. 7. Kao Megan Lindholm objavljivala je savremenu urbanu fantastiku, ili, ponekad, naučnu fantastiku, dok je kao Robin Hob bila više okrenuta epskoj fantastici.
„Krv kraljeva“ je priča o vanbračnom sinu princa Plemenitog i o njegovim pokušajima da nađe neko mesto za sebe u ne baš prijateljski nastrojenom svetu – već ga njegovo poreklo, bez ikakve lične krivice, čini opasnim i potencijalnom metom (a uz to i prezrenim), a magijske sposobnosti koje je uz kraljevsku krv nasledio mogu mu nekad pomoći, mada mu često mogu i zagorčati život. Jedna od tih sposobnosti je moć da komunicira sa životinjama, sposobnost koja se smatra nečistom jer bi ga vremenom mogla svesti na beslovesno živinče. Druga je urođeni talenat za jedan oblik telepatije, ali to je nešto čemu se obučavaju samo zakoniti kraljevi srodnici.
U početku bezimen, dečak odrasta prvo kod očevog konjušara kao štalski momak, da bi ga primetio njegov deda, kralj Lukavi, zakleo ga sebi na vernost i dao da ga obuče mnogo čemu drugom, sa ciljem da od njega načini uhodu i atentatora. Još uvek dete i željan da udovolji i bude prihvaćen, dečak prihvata ovu obuku i čini se da mu jako dobro ide. Roman prati njegovo snalaženje na dvoru, trud da preživi u neprijateljskom okruženju, kao i prijateljstvo sa siromašnom decom iz obližnjeg lučkog gradića. A onda stvari postaju znatno mračnije i zapetljanije.
Šest vojvodstava u kojima dečak živi stalna su meta pljačkaških napada gusara, a onda i nečeg goreg – jer ti gusari imaju način da ljude svedu na nešto što izgleda kao čovek, ali je izgubilo sve suštinski ljudsko, i nasrnuće poput bezumne zveri na sve oko sebe. To i rade otetim stanovnicima vojvodstava, a zatim ih vraćaju tamo odakle su ih uzeli, da čine štetu, i materijalnu i emotivnu (zamislite da vaše sopstveno dete, prijatelj ili srodnik hoće da vas ubiju da bi vam oteli nešto što im je u tom trenutku palo na pamet da vam otmu). I kao da to nije dovoljan problem, tu su i dvorske spletke u kojima neki pokušavaju da vrše svoju dužnost prema sopstvenoj zemlji, dok drugi samo hoće da se domognu veće moći i višeg položaja, ako treba i preko leševa najbližih srodnika. A nezakoniti prinčev sin, još uvek više dete nego odrastao čovek, glavačke je ubačen u sve to, i moguće je da će baš on doneti spas vojvodstvima, pod uslovom da uspe da preživi dovoljno dugo – nimalo lak zadatak, s obzirom na sve moćnike koji bi mnogo više voleli da ga vide mrtvog.
„Krv kraljeva“ nije delo koje će vas duhovno uzdignuti, ali je kao zabava odlično – uzbudljiva knjiga sa interesantnim likovima, puno neizvesnosti, mnogo intriga i spletkarenja i međusobnog nadigravanja, tu je i egzotika nepoznatog sveta i magije, a ipak su u svemu tome ljudi, sa svima razumljivim i ljudskim (i dobrim i lošim) ponašanjem. Mada zamisao ovog romana nije da edukuje, ipak se tu mogu naći sasvim solidna zapažanja o tome kako biti čovek koji gleda i na opšti interes, a kako zver (makar i uglađena i sa lepim manirima) koja gleda da zadovolji samo sopstvene sebične prohteve. Zanimljiva knjiga, koja vas navodi da sa nestrpljenjem čekate nastavke.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.