Srpske pesme

Godine 1878. Valtazar Bogišić, učeni rizničar narodne književnosti, sastavio je svoju studiju znamenitih najlepših 76 bugarštica. Sledeće izdanje Bogišićeve zbirke izdato je na ijekavici kojom pevaju bugarštice, celih 125 godina kasnije!

Neshvatljivo je kako se dogodilo da ova zbirka ne bude ranije obnovljena, iako pesme koje sadrži spadaju u red obavezne literature svih studija književnosti na tlu bivše Jugoslavije. Šta su zapravo bugarštice, pesme koje su se posle celog veka, i nešto malo jače, ponovo obrele među Srbima?

To su pesme koje se uveliko razlikuju od još živih narodnih pesama deseteračkog stiha, jer pevaju stihom od dvanaest do dvadeset slogova, najčešće u petnaestercima, a vekovima su starije od njih. Sabrane su u primorskim krajevima, od Boke Kotorske preko Dubrovnika do Hvara, a tematika im je, zanimljivo, slična mnogo kasnijim srpskim stihotvorenijima koje je Vuk Karadžić sabrao od svojih pevača i kazivača. Najstarije pesme ove vrste pisane su od 12. do 18. veka i pevaju o Prvom i Drugom kosovskom boju, neverstvu ljube Banović Strahinje, ženidbi Starine Novaka vilom!

Termin „bugarštica“ uveo je, inače, renesansni pesnik Petar Hektorović, a u korenu same reči jeste značenje „žalosno pevati“. Bugarštice stilizuju i epske biografije Marka Kraljevića, kneza Lazara i njegovih zetova, Janka Sibinjanina, a univerzalne teme naših narodnih pesama – zavadu braće, slutnju nesreće, trijumf nečasti u megdanu i slično – obrađuju na lokalnom nivou. Bogišić u svojoj knjizi razrešava i pitanje porekla ovih pesama navodeći da su „bugarštice, kao i deseterci, svojina cijeloga naroda, Srba i Hrvata“. U smenama vekova i decenija, Bogišićev kapitalni zbornik najstarijih zapisa usmene poezije postao je i sam veoma retka knjiga – sve do danas.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.