Svetlana Bojković i “Tragovi” otvorili dvostruki BITEF

BEOGRAD – Glumica Svetlana Bojković svečano je otvorila zvaničan početak BITEF-a u dvostrukom izdanju, na velikoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta uz prigodan govor na temu ekologije, o čemu je reč i u spektakl predstavi „Tragovi“ slavnog belgijskog autora Vima Vandekejbusa.

Glumica je u poslednje vreme istaknuta ekološka aktivistkinja i ovom prilikom je konstatovala da smo stigli u 2021, nakon izgubljene 2020. godine, a i dalje se nalazimo u strahu od pandemije, koja se još uvek ne završava.

„Uveliko je uvedena „nova normalnost“, druženje je ukinuto, stvorena je distanca. Jedino je ostala higijena ljudskog uma i duha. Bitef je ostao mesto provokativnog i kritičkog razmišljanja, prema rečima umetničkog direktora Ivana Medenice. Proglašavam 54. i 55. izdanje festivala otvorenim“, poručila je Bojković, a onda je počela jedna čudesna i vanserijska predstava koja oduzima dah.

Slogan festivala „Na ivici budućnosti“ mogao bi biti i podnaslov spektakla „Tragovi“, koji se ne može jednostavno dočarati rečima, jer prave reči ili opisi za takvo remek delo verovatno ne postoje.

Beskrajno talentovani svestrani umetnik Vim Vandekejbus stvorio je jedan čaroban svet igre, drame, koreografskih lepota, šumske čarolije, i kako je u specijalnom intervjuu za Tanjug definisao – „zastrašujuća i uznemirujuća bajka“.

Kako autor – reditelj najbolje poznaje svoje delo i „čedo“, ovaj scenski prikaz, pozorišni komad je upravo to, ali opet i mnogo toga više – jedinstveni doživljaj kakav se ne pamti u Beogradu, i na Bitefu.

Kompanija „Ultima vez“ iz Brisela, pomenutog belgijskog reditelja, osnovana pre skoro 35 godina, zaista predstavlja sve ono vrhunski što se može zamisliti u svetu umetničke igre u sudaru sa modernim pozorišnim tendencijama.

Na sceni se odigrava susret čoveka i prirode, kao i čoveka i životinje, što predstavlja težište tema kojima se inače bavi Vandeksjbus u svojim ostvarenjima – konflikt između tela i uma, osećanja i intelekta, muškarca i žene, prirode i kulture, grupe i pojedinca, iluzije i realnosti.

Posebna zanimljivost i fascinantnost leži u rediteljskom rešenju da jedan od aktera ove belgijske trupe svoje replike u potpunosti govori sve vreme na – srpskom, sa tek blagim akcentom, što je publiku prijatno iznenadilo, da specijalno za ovu priliku i izvođenje prirede ovakav poduhvat.

Autor je igračko-dramski komad spremao nadahnut sa istraživanjem koje je obavio radeći na ovom višeslojnom, kompleksnom i neverovatnom projektu.

Naime, u jednom rumunskom selu, meštani svakog 1. januara imaju jednu specifičnu feštu, vrstu rituala gde su obučeni u kostime – medveda, i onda igraju u toj koži, slave život.

Simbolično su odabrali medveda kao životinju, jer oni jedini imaju zimski san, onda se probude nakon neke vrste hibernacije, a tako ti ljudi slave buđenje nove godine.

Na osnovu te činjenice koja je koreografu bila zanimljiva, kako čovek želi da bude u koži životinje, on je stvorio magiju kolosalne predstave, koja je sastavljena iz serije nezaboravnih scena koje se posmatraju sa vilicom nadole i otvorenih usta, jer publika kao da ne veruje šta gleda pred očima.

Vandekejbus, inače i filmski reditelj nezavisnih ostvarenja, kratkih i dugometražnih, scenarista, glumac, plesač, u svojoj veštini multitalenta, ne dozvoljava publici da se opusti gotovo nijednog trena, jer je realizovao hiper produkciju prelepih scena plesa, sukoba, dinamičnih, energičnih minijatura.

Taman kada se auditorijum suoči sa serijom neverovatno iscrpljujućeg plesa i vrhunskih „kadrova“ koje zamrznu gledaoce od uzbuđenja, nastane tak kratka, opuštena međuscena, da bi se odmah u sledećoj sevenci nastavilo istim tempom nezaustavljive predivne igre i dramske radnje.

Plesači u kostimima medveda su posebna priča, jer ih tako uverljivo dočaravaju, da se ima utisak da pred sobom gledate prave životinje, tako da iznenađenjima nikad kraja.

I onda gledaoci pomisle da su svi „trikovi“ iz rukava izašli, onda se neočakivano desi moćna scena gde svi akteri postaju druga životinja – jelen.

Rediteljsko rešenje kako interpretirati jelena, sa razigranim šakama na glavi koje imitiraju rogove, bilo je očaravajuće, i onda je bilo jasno da čudesnim prizorima u ovoj predstavi očigledno nema kraja.

Ovo jedinstveno remek delo pozorišne umetnosti je retkost u svakom smislu, a publika koja je propustila veče otvaranja, imaće prilike da gleda „Tragove“ odmah sutradan veče takođe u JDP-u.

Svečanoj ceremoniji otvaranja prisustvovale su mnoge ličnosti iz javnog života, kao i diplomatskog kora – ambasadori Belgije, Austrije, Španije, Italije, Velike Britanije, Bugarske, glumica i upravnica JDP-a Tamara Vučković, Mira Adanja Polak, Vesna Čipčić, Isidora Minić, Dušanka Stojanović Glid, Vanja Ejdus, Boris Liješević i mnogi drugi.

„Veoma sam srećan što sam se vratio na Bitef, jer je ovo festival gde se pozorište tretira veoma ozbiljno, priča se stalno o pozorištu, a mnogi festivali u svetu postoje da bi zabavili publiku. BITEF svakako nije takav, jer on gleda u budućnost i kroz prošlost“, pohvalio je za Tanjug belgijski umetnik Beogradski internacionalni teatarski festival, i dodao da je veoma počastvovan što njegova predstava „Tragovi“ otvara 54. i 55. izdanje.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.