Tanjug na Sinaju: Neizbrisivi tragovi Sv. Save i srps monaha

SINAJ – Manastir Svete Katarine nastao na svetom mestu na Sinajskoj gori, koji se prema rečima oca Justina, može pohvaliti neprekidnom istorijom dugom 1.700 godina, uz neprocenjive vrednosti, poput delova iz prve biblije ili ikone Isusa Pantokratora, uz sećanje na boravak Svetog Save čuva i najstariji sačuvani psaltir na staroslovenskom – srpski psaltir.

Otac Justin, zadužen za manastirsku biblioteku koja ima jednu od največih zbirki rukopisa u svetu, drugu posle vatikanske, naveo je da monasi od četvrtog veka žive na tom biblijskom mestu, koje je dva veka kasnije po nalogu cara Justinijana (jednog od imperatora, uz cara Konstanitina, rođenog na tlu Srbije) izmenjen izgradnjom trobrodne bazilike i visokih zidina od crvenog granita okolnih visokih, strmih sinajskih planina.

Još u četvrtom veku monasi su, dodaje, dolazili na to sveto mesto da se u ovoj divljini i miru mole.

“Zato su nam četvrti i šest vek najavažniji”, rekao je on i naglasio da je zadivljujuće to što postoji kontinuitet manastira – nikada nije bio uništavan ili napuštan, “pa se može pratiti trag istorije dug 17 vekova”.

Od velikog znacaja za manastir bila je poseta Svetog Save, rekao je otac Justin i dodao da je Sveti Sava bio zaintesovan i za nesagorivu kupinu, (mesto na kojem se Mojsiju javio Bog kada je prišao plamenom ognju u žbunu koji gori ali ne sagori) a koja i danas zauzima ključno mesto u manastiru.

“Došao je nakon Jerusilima, a boravak na Sinaju ostavio je jako veliki utisak na njega”, kazao je otac Justin, a prema podacima to je bilo 1234. godine, na njegovom drugom putovanju po svetim mestima, kada je u manastiru i na vrhu Sinajske gore, gde je Mojsije primo deset Božjih zapovedi proveo časni post moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod.

Prema rečima oca Justina, i srpski monasi koji su od tada vekovima dolazili ostavili trag na taj manastir koji predstavlja riznicu ne samo duhovnih već i kulturnih vrednosti čovečanstva.

U 15. veku živeli su ovde i iza njih su ostali brojni rukopis, sve to pokazuje čvrstu, vekovima dugu vezu između Srbije i Sinaja, naveo je otac Justin koji nam je pokazao i srpski psaltir čuvan zajedno sa brojnim dragocenostima u pre pet godina obnovljenoj manastirskoj biblioteci gde je u toku i obiman proces digitalizacije manastirskih rukopisa u kojem lično učestvuje.

“Imamo mnogo rukopisa srpskih monaha, jedan od najlepših je psaltir”, rekao je otac Justin za Tanjug i dodao da nije poznato ko ga je napisao.

Naglasio je da se rukopisi čuvaju u posebnim metalnim kabinetima, u horizontalnom položaju što je, kako je dodao, jedini način da se sačuvaju.

“Stručnjaci koji su proučavali rukopise – a ima ih više od 3. 000 od čega 40 na slovenskim jezicima, našli su čvrste dokaze srpskog prisustva ovde na Sinaju. Jasno je da se slovenski koristio u mnogim zemljama ali su Srbi imali jasan i upečatljiv način pisanja koji ih razlikuje od svih ostalih”, rekao je otac Justin, koji je već 27 godina na Sinaju.

Taj jedan od najstarijih hrišcanskih manastira, koji je i oza srpske duhovnosti, u svetu čuva i delove najstarije biblije.

“Ovo su delovi prve ikada napisane bilblije, objedinjenje nakon što je hrišćanstvo postalo priznato za zvaničnu religiju, ostali delovi originalnog spisa, čuvaju se u Nemačkoj, Rusiji i Engleskoj u nacionalnim bibliotekama”, pokazao nam je otac Justin jednu od najvećih dragocenosti manastira i naglasio da su biblije pre toga pisane na papirusima.

“Između reči nema razmaka, ali je zbog lepote slova pravo uživanje čitati je”, rekao je otac Justin i dodao da svako ko se bavi bilo kakvim izučavanjem mora da zna originalni sadržaj te prve biblije.

Na pitanje da li postoji mogućnost da je ta originalna biblija jedna od 50 koje je Car Konstantin naručio, nakon Milanskog edikta, kao što se može čuti, otac Justin je rekao da se to ne zna, ali da se smatra da nije naručio samo biblije već sve što se koristi u slžbi od Starog zaveta, preko Novog zaveta, do psaltira.

Otac Justin, amerikanac iz Teksasa koji je prešao u pravoslavlje, dodao je da se u biblioteci čuva i dokument kojim je prorok Mohamed 625. godine lično otiskom šake garantovao bezbednost manastiru, kao i deo mošti svete mučenice Katarine, brojne ikone iz VI veka a među njima i najstariji prikaz Isusa Pantokratora za koji se, kako mnogi ocenjuju, može reći da je najvažnija hrišćanska ikona.

Monasi su za nas otvorili deo manastira na mestu gde se Mojsiju javio Bog a u koji se ulazi bez obuće, upravo kako je od Mojsija zatraženo kada je prišao palmtećem žbunu jer je stao na svetu zemlju.

Otac Justin nas je upoznao i sa životom u manastiru – kaže: Dan je za njih podeljen između vremena za zajednicke i lične molitve, rad i duhovnu koncentraciju. Kako kaže, zraci sunca tokom dela dana stvaraju posebno mističnu atmosferu za molitve, … službu drže tri puta dnevno, prva je pred zoru dok su zvezde još tu … do izlaska sunca … dok večernje molitve počinju u četiri kada zbog strmih stena kojima su okruženi pada mrak.

Bivši ambasador Srbije u Kairu Dragan Bisenić pre nekoliko godina je
ocenio da je srpsko nasleđe na Sinaju u Srbiji, ako se izuzmu turističke informacije, malo poznato i još manje vrednovano, iako, je, kako je naglasio, potrebno reći, da ima retkih istraživaca koji su se upustili u avanture ozbiljnijeg izučavanja dostupnih sinajskih svitaka.

“Mogućno je, recimo, da se upravo na Sinaju nalazi najstarija srpska pisana knjiga, skoro ceo vek starija od Miroslavljevog jevanđelja”, naveo je Bisenić tokom mandata u Kairu.

Walid El Sebai, savetnik guvernera Južnog Sinaja čiji smo gosti bili zajedno sa novinarima iz Niša, kao i delegacija koju je u Šarm el Šeiku, iz koega smo stigli posle više od dva sata vožnje kroz surovu pustinju, predvodila gradonačelnica Dragana Sotirovski, podsetio je da je manastir nastao na naredbu carice Jelene, majke Konstantina Velikog, 337. godine, kada je na tom mestu izgrađena mala kapela.

Ona je veoma brinula o manastiru, rekao je El Sebai i podsetio da je taj manastir, nastao na mestu koje spaja Aziju i Afriku, jedinstven i po tome što ima i crkvu i džamiju a koje danas šalju poruku o peko potrebnom jedinstvu.

Guverner Khaled Fouda rekao je za Tanjug da se u infrastrukturu mesta Sveta Katarina ulaže mnogo jer je plan da predsednik Egipta na jesen organizuje veliki skup u cilju promovisanja zajedništva tri vere, a na koji će biti pozvani i lideri brojnih država.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.