Trojanov: Borba protiv indoktrinacije vodi demokratiji

BEOGRAD – Drugog opažati samo kao „drugog“ početak je nasilja, egzil je u najboljem slučaju posmatranje sveta uz istovremeno otuđenje i mogućnost ujedinjenja nepomirljivih suprotnosti kao što su zavičaj i odlazak, a u najgorem smislu zbirka anegdota alkoholičara, smatra nemački pisac bugarskog porekla, Ilija Trojanov.

Trojanov, autor romana „Sakupljač svetova“, kao gost 8. Beogradskog festivala evropske književnosti, govorio je sinoć u Domu omladine Beograd kako je to pisati na jednom, a misliti na više jezika, da li društvene mreže doprinose boljem međusobnom razumevanju i kako indoktrinacija utiče na demokratiju.

Kao neko ko je u ranom detinjstvu sa roditeljima napustio Bugarsku u kojoj je rođen, preko Jugoslavije prešao u Nemačku gde su njegovi roditelji potražili azil, da bi ubrzo se preselili u Keniju, a živeo je i u Parizu, sada se u svojim esejima, romanima i putopisima bavi temama koje se tiču celog sveta, kritički i angažovano govori o savremenom trenutku, sa razumevanjem za drugoga, koje je retko.

Naglašava da svaki čovek, kada se susretne sa „drugim“, ne treba da podvlači razlike, već ono što im je zajedničko.

„Možemo da budemo radoznali, da izbegavamo predrasude, da sebi postavimo pitanje kakav je moj pogled na svet, koliko je on ograničen i naš zadatak je da prepoznamo ograničenost svog pogleda na svet i da se protiv toga borimo“, rekao je Trojanov.

Kaže da, pišući, pokušava da svoj „solo glas pretvori u horski glas jer samo pluralizmom glasova možemo krenuti ka istini kojoj težimo“.

„Moja književnost je na nemačkom jeziku, ali u svojoj glavi imam višejezičnost, pojavljuju se reči i izrazi na drugim jezicima koje bolje ili lošije govorim i oni se svi bore za dominaciju. U mojoj glavi je prijateljska konkurencija jezika i to je karakteristika migranteske književnosti“, objasnio je Trojanov.

U knjigama traga za iznenađenjima, u njima traži ono čime se inače ne bavi, spoznaja je ta koja ga interesuje.

„Društvene mreže i novi mediji nas pak snabdevaju onim što nas interesuje, nude nam sve personalizovano, sve po našoj meri, i mi ostajemo u getu sopstvenih interesovanja što je katastrofa. Ja smatram da čovek treba da se konfrontira sa onim što ga provocira, ljudi treba da slušaju i čitaju one koji ne misle isto kao oni, a društvene mreže nas sprečavaju u tome“, rekao je Trojanov i dodao da je njegov ideal klasična knjižara u kojoj ga osvoji ono što mu je strano i drugačije, a ne Fejsbuk.

Upozorava i na slike koje dolaze preko medija i prema kojima, smatra, treba pokazati nepoverenje.

„Moramo gledati iz tih slika. Svuda oko nas su falsifikovane slike i dolazimo do vremena kada će biti teško razlikovati istinu od laži, kada nećemo moći da proverimo da li je neka informacija istinita ili ne. Moramo razvijati tehnike duhovne samoodbrane od medijske instrumentalizacije“, kazao je Trojanov.

Priznaje da su i potraga za istinom i otpor, naporni i zahtevaju mnogo volje, ali i naglašava da su kritički orjentisani građani osnova demokratije.

„Određene forme indoktrinacije proizilaze iz ekonomskog interesa i to dobija na intenzitetu. Borba protiv indoktrinacije je jedini put odbrane demokratije tamo gde ona postoji“, poručio je Trojanov.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.