U trendu

U „Parobrodu“ održana promocija romana „Nedužni“

BEOGRAD – Promocija romana „Nedužni“ Hermana Broha, prvi put objavljenog na srpskohrvatskom jeziku, održana je večeras u Ustanovi kulture „Parobrod” kao svojevrsno obeležavanje 70. godina od smrti austrijskog pisca jevrejskog porekla.

Tema ove zbirke 11 priča jesu životi „nedužnih“ ljudi u periodu od 1913. do 1933. godine.

Po rečima novosadskog prevodioca i izdavača Relje Dražića, koji je preveo ovu knjigu s nemačkog jezika, sam Broh je naveo da su „Nedužni“ inicijalno nastali od pet ili šest priča koje su bile napisane tridesetak godina ranije jer je on, posmatrajući te priče, uvideo unutrašnju vezu između njih.

„On je potom tih šest priča doradio i dopisao novih šešt… Svaka od tih priča učestvuje u polifoniji romana, to su njegovi ‘glasovi’ „, objašnjava Dražić.

Moderator razgovora Katarina Lazić istakla je ovom prilikom da je Broh je bio inspirisan Mocartovom operom „Don Žuan“, a novosadski prevodilac i izdavač Relja Dražić je potvrdio vezu između ova dva dela, navodeći da „kao i opera, i ova knjiga deluje na sva čula“, dodaje on.

Kako Dražić ističe, „Nedužne“ ne treba stavljati u kontekst „nemačkog romana“.

„On nema odgovarajuću tendenciju koju nemački roman ima, kao na primer psihološko izrađivanje likova. Njegova namera je nešto sasvim drugo – da se prikaže totalitet jednog vremena – i zato mu je trebao taj postupak skraćivanja“, rekao je on, pojačavajući dalje sličnost između opere i ovog dela u „savijenom načinu prikazivanja stvari, koji opet govori više nego što bi to bilo moguće“.

Pored toga, Dražić ističe da „Broh nije čisti pesimista koji vidi raspad vrednosti i sablažnjava se nad njim, analizira ga, već nam pored toga nudi i izlaz“.

Po njegovim rečima, ono što ovaj roman čini savremenim je to što Broh nije mnogo držao do monoteizma, iako je bio jevrejskog porekla i kasnije je prešao u katoličanstvo.

„To više liči na panteizam Spinozinog tipa, nešto što ima veze sa prirodom kao majkom. To je nešto što mi danas vidimo kao jedini spas“, objašnjava Dražić.

Kako navodi filmski i književni kritičar Miroljub Stojanović, Brohovi junaci su „omraženi, svi su upućeni jedni na druge i zavise jedni od drugih, ali način na koji oni dolaze u interakciju jedni s drugima je puka slučajnost, a ne potreba da se u zajedništvu bude jači“.

„Jedini ‘svetao- lik u delu je Pčelar… Nosilac života… I jedini lik koji ima aktivistički smisao“, kaže Stojanović.

Po njegovim rečima, „postoji samo jedno etičko načelo na kojem Broh insistira – bez obzira na to šta niste uradili, Bog vam sudi upravo zbog toga što ništa niste uradili“.

Ovim romanom se Broh, autor „Vergilijeve smrti“, iznova prihvatio linije trilogije „Mesečari“, koja predstavlja jedan značajan komad nemačke istorije.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.