Umro jedan od najistaknutijih srpskih slikara

Vladimir Veličković, akademik i jedan od najistaknutijih srpskih slikara, svih vremena, pripadnik grupe Mediala koja je okupila umetnike, arhitekte, filozofe oko ideje ljubavi prema umetnosti, preminuo je u Splitu, prošle noći.

Veći deo karijere proveo je u Francuskoj gde je odlikovan najvišim francuskim odlikovanjem za kulturu, „Commandeuer de l ordredes Arts et des Lettres“ i viteškim ordenom Legije casti.

Rođen je u Beogradu 11. avgusta 1935. godine kao sin jedinac oca Dušana i majke Lenke. Njihov dom je bio ispunjen knjigama o umetnosti, monografijama i reprodukcijama velikih dela, te se Vladimir već ranim godinama zaljubio u umetnost starih majstora Leonarda, Rembranta, Direra, Mikelandela i Goje, koji su na njega ostavili snažan utisak.

Prva izložba dogodila mu se već sa 16 godina, kada se prijavio na konkurs u paviljnu „Cvjeta Zuzoric“, a koji je bio namenjen mladim afirmisanim slikarima.

Da bi izbegao da ga odbiju nije spominjao svoje godine, ali je u oštroj konkurenciji bio jedan od zapaženijih izlagaca i pobravši brojne pohvale.

Spremao se da okuša sreću na Likovnoj akademiji, ali se po nagovoru oca upisao na arhitekturu. Kasnije je govorio da je to bilo prvi put i poslednji da je načinio kompromis.

S diplomom arhitekture odlazi u Zagreb gde je 1963. i 1964. godine radio kao saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušica, a potom se vraća u Beograd gde je radio do svoje 31. godine.

Pasija prema slikarstvu ga ne napušta i odlazi u Pariz gde je za profesora na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu Vladimir Velickovic izabran 1983.

Na toj je poziciji bio do 2000. godine, a u meduvremenu 1985. izabran je za clana Srpske akademije nauka i umetnosti i dobio najviša priznanja iz oblasti kulture i umentosti u Francuskoj.

Godine 2005. primljen i u Francusku akademiju lepih umetnosti i jedan je od 10 akademika ovog odeljenja, na poziciji br. 7. koja ima istoriju dugu dva veka.

Novinar Ivan Radojičić u svom tekstu o velikom slikaru navodi da je manje poznato da je Veličković trenirao atletiku u Crvenoj zvezdi i sa svojim timom bio rekorder stare Jugoslavije u trci 4 puta 100 metara. Dve svoje ljubavi spojio je 1982. kada je radio sportske plakate za Fudbalsko prvenstvo sveta u Španiji i Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine. Bio je angažovan i za predstavljanje teninskih turnira u Rolan Garosu.

Da bi pomogao mladim umetnicima u Srbiji osnovao je fondaciju „Vladimir Velickovic za crtež“ koja dodeljuje nagrade najboljim mladim umetnicima iz oblasti likovne umetnosti.

Na vrhuncu karijere slike Vladimira Velickovica prodavane su i za 50.000 evra.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.