Veče poezije posvećeno Milutinu Petroviću

BEOGRAD – Pesničko veče pod nazivom „Pesnici sa Milutinom Petrovićem“ večeras je u Rimskoj dvorani Biblioteke grada Beograda održano kao uspomena na nedavno preminulog pesnika.

Moderator i domaćin večeri, književnik i urednik Vasa Pavković, podsetio je javnost na značajan opus nagrađivanog pesnika Milutina Petrovića (1941-2020) koji sadrži 13 objavljenih zbirki pesama.

Veče poezije je kreirano prema konceptu da 12 pesnika pročita po jednu pesmu Petrovića i jednu svoju, i da pritom pripoveda zajedničke uspomene o velikom pesniku.

Istaknuta pesnikinja Radmila Lazić je čitala pesme iz najznačajnije zbirke poezije Milutina Petrovića “Glava na panju” (Prosveta, 1971) za koju je dobio nagradu „Branko Miljković“.

“Knjiga pesama “Glava na panju” je velika prekretnica ne samo za opus Milutina Petrovića, već i za samu srpsku poeziju, jer se ona do tada “davila” u neosimbolizmu, i upravo ovom knjigom je on taj tok preokrenuo”, napomenula je Lazić i onda čitala svoju kratku pesmu “Pegla na žar”.

Pesnik Slobodan Zubanović prisetio se da je upravo navedenu nagrađivanu knjigu kupio davne 1972. godine i uputio se od knjižare “Geca Kon” ka kafani “Kolarac” u okviru te kulturne institucije, da bi sasvim neočekivano upravo tamo video pesnika Milutina Petrovića.

Za sam naslov zbirke, Zubanović je mislio da označava “sve autore koji se danas bave poezijom”.

Tako je njihovo prijateljstvo počelo sasvim slučajno, i Zubanović pamti taj dan po posveti koju mu je napisao Petrović datuma 28. aprila 1972. i ne može da veruje da je od tada prošlo punih 50 godina.

Bratislav Milanović je govorio o specifičnom karakteru Petrovića i naveo da je bio stidljiv, odnosno često imao veliku tremu kada je potrebno da javno čita svoje pesme, te da uglavnom nije voleo da nastupa pred publikom.

“Izabrao sam pesmu od Milutina koju on sigurno ne bi čitao drugima ovako javno, a to je “Roman o trojici”. Ili bi možda pročitao samo jednu strofu i onda pobegao sa scene. Takav je bio Milutin”, objasnio je Milanović i prema konceptu pročitao svoju pesmu “Kako je Avelj ubio Kaina”.

Pomenuti vodič večeri Vasa Pavković je premijerno pročitao pesmu “Gavran i po” Milutina Petrovića, kao pravu ekskluzivu, jer ta poezija nije objavljena već je pronađena u zaostavštini.

“Kad sam bio mlad, još uvek gimnazijalac, najzanimljivije književno veče mi je bilo u Domu omladine Pančevo. Lično Milutin je nama mladima čitao skoro celu zbirku pesama “Glava na panju”, jer nas je bilo tako malo na toj promociji. Meni je to bilo dragoceno, mada sam tom zbirkom bio fasciniran i mnogo pre te večeri, dok sam je čitao”, podelio je svoje utiske Pavković i čitao pesmu “Kobna spona” od Petrovića i svoju vezanu za rođendan pokojnog pesnika “Livadica posle Prvog maja”.

Milutin Petrović bio je urednik književnih časopisa “Književna reč”, “Relations”, glavni urednik “Književnih novina”, pokretač i urednik magazina “Istočnik” i “Poezija”.

Jedan je od osnivača Srpskog književnog društva (SKD) i predsednik njihovog prvog Upravnog odbora.

Tako je pomagao mladim autorima da dođu do svojih prvih rukopisa, odnosno da im se radovi objavljuju u vidu specijalizovanih zbornika.

Među njima je bila pesnikinja Zlata Kocić koja je sa setom govorila o Petroviću kao “veoma dragom i toplom čoveku, koji je bio veliki posvećenik rečima”.

Prisetila se kako joj je objavljivao pesme, ona mu je nosila radove dok je bio urednik, onda su postali kućni, porodični prijatelji.

Kocić kaže da ju je fascinirala njegova neverovatna udubljenost u svemu što radi, dodajući da takvu predanost nije nigde srela, a primetila je da je stalno čitao njenu poeziju i manje je davao uvid u svoju.

Ivana Milankova je definisala Petrovića kao nekoga ko je “nevidljiv i vidljiv, postojan i nepostojan, pesnik ruba – ivice, senke” i složila se da je imao određene manire prilikom čitanja svojih pesama.

“Bio je veoma uzbuđen, nervozan, kao da je morao da izađe iz svog sveta, tela, bića. Sećam se jedne pesničke večeri u Herceg Novom kada je nestala struja, njemu je to laknulo, jer će u mraku imati manju tremu, mada su doneli sveće”, rekla je Milankova i čitala njegovu “Poslednju pesmu” i svoj “Baltički profil”.

Poznati pisac i glavni urednik izdavačke kuće “Arhipelag” Gojko Božović deli utiske kolega o javnim nastupima Milutina Petrovića.

“Kada je uživo čitao svoje pesme, trudio se da to budu što kraće, da brže proleti vreme dok je za pozornicom. Trudio se da gotovo ništa i ne kaže tada. Opet, u privatnom odnosu, bio je sasvim suprotno. Zvao sam ga “Dobri duh razgovora”, jer je u kafani tokom druženja uvek imao šta da kaže, da se uklopi u priču sa svima, iako tema koju je počinjao nije bila toliko vezana za naše razgovore”, rekao je Božović i pročitao “Srce moje” od Petrovića i svoju pesmu “Odiseja”.

Za knjigu “Promena” (SKZ, 1974) Milutin Petrović osvojio je nagradu „Milan Rakić“, a dobitnik je i “Disove nagrade”, “Žička hrisovulja” i nagrade “Vasko Popa”.

Petrovićeve pesme su fragmentarnog eliptičnog oblika na samoj granici hermetične poezije.

O preminulom pesniku govorili su i ostale kolege i prijatelji Dušan Novaković, Nikola Vujčić, Branko Kukić, Bojan Savić Ostojić, Dejan Matić, i drugi.

Vasa Pavković je pred kraj čitao kraću poeziju Milutina Petrovića i podsetio da je nedavno održan značajan naučni skup o ovom pesniku u Institutu za književnost u Beogradu.

Milutin Petrović je rođen u Kraljevu, školovao se u Nišu i Beogradu.

Osim navedenih zbirki, objavio je i druge knjige poezije – “Tako ona hoće” (1968), “Drznoveno roždestvo” (1969), “Svrab” (1977), “Stihija, izabrane i nove pesme” (1983), „O“ (1990), Knjiga „O“ i Naopako” (1991), “Rasprava s Mesecom/Poezija snova” (1993), “Nešto imam” (1996), “Naopako” (1997), “Protiv Poezije” (2007) i “Izbor” (2007).

Živeo je u Beogradu gde je i preminuo 28. decembra 2020. godine.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.