U trendu

Vlajić: Zaistinske bajke uče decu o srpskoj istoriji

BEOGRAD – Knjiga „Zaistinska srpska bajka” u 33 pripovetke kroz naraciju bajki i ilustracije uči decu o najznačajnijim ličnostima i događajima srpske istorije, izjavila je danas spisateljica Gordana Vlajić.

Predstavljajući na sajmu knjiga „Knjiga na Sajmu, Sajam u srcu“ u Beogradu svoju knjigu u izdanju kuća Klet, Vlajić je rekla da su na nju uticali bajkopisci Hans Kristijan Andersen i Braća Grim, ali i kazivanja igumanije Ilarije Sfetenović.

„Naša deca se ne mogu učiti samopoštovanju ako im to ne argumentujemo tradicijom i istorijom, kroz najslavnije, najhrabrije i najdičnije elemente. Deca, mladi koji su naučeni samopoštovanju sebe, svog naroda i zemlje znaće da poštuju druge“, istakla je Vlajić.

Prema njenim rečima, boraveći tokom bombardovanja 1999. godine u Budimpešti, imala je snažnu potrebu da svojoj deci pre spavanja uz uobičajene bajke kazuje priče o Srbiji.

Podsticaj da napiše knjigu o srpskoj istoriji došlo je kasnije kad ju je ćerka pitala postoje li odistinske srpske princeze, a potom i poseta crkvi Pokajnici u istoimenom manastoru, podignutoj blizu mestu ubistva vožda Karađorđa, gde je čula upečatljiva pripovedanje mati Ilarije iz srpske prošlosti.

Knjigu o srpskoj istoriji od Svetog Save do danas, Vlajić je pisala šest godina nastojeći da „kroz činjenično precizne događaje na zabavan način poduči decu“ o knezu Milošu, Karađorđu, kralju Aleksandru Karađorđeviću i drugim ličnostima.

Vlajić je istakla da je u priče, uz pravoslavne motive, ubacila i likove iz slovenske mitoligije i legende, sa pravim ili novimimenima, kao što su Kučibaba, Štrklja, Pčelica Bž, Grdna Grdoba ili Laško Neposluško.

„Zaistinske srpske bajke“ pojavile su se 2007. godine u skromnijoj štampi i opremi.

Vlajić je istakla da tek novo izdanje iz 2016. godine, ovaj put za Klet, obogaćeno ilustracijama Vladimira Sivceviča Volođe, kao i faksimilima novina, „izgleda kako treba da izgleda kao knjiga koja treba da se prenosi sa kolena na koleno“.

„Volođa je uradio ilustracije onako kako sam i zamišljala – diznijevski raskošno i ljupko, tako da likovi budu prepoznatljivi deci i kad odrastu“, istakla je Vlajić.

Prema njenim rečima, misija, ideja i cilj „Zaistinskih srpskih bajki“ je da ih „pročita što više dece i roditelja“, a značaj knjige je najbolje ocenio književnik Ljubivoje Ršumović navevši da je to „zamamni udžbenik istorije”.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.