Banana kao hrana i lek

Banana potiče iz jugoistočne Azije. Prvi Evropljani koji su se upoznali sa ovim voćem bili su stari Grci. Vojska Aleksandra Velikog donosila je sa pohoda na Indiju izveštaje o neobičnom voću koje je kasnije identifikovano kao banana. Pa ipak, nisu Grci bili ti koji su bananu doneli u naše podneblje. Najpre su je arapski trgovci (sama reč „banana“ potiče od arapske reči „banan“, što znači „prst“) doneli u Afriku, gde su se s njom upoznali Portugalci, koji su je krajem 15. veka preneli u Južnu Ameriku, a upravo sa ovog područja danas stižu najveće količine ovog voća do naših domova.

Banana je prepoznatljiva po žutoj boja zrelog ploda, mada nisu sve banane takve. Sorte koje mi koristimo u ishrani predstavljaju samo 10% svih sorti koje postoje na svetu. Danas je rasprostranjeno više od 100 vrsta banana koje se mogu grupisati u dve velike podvrste: slatke banane i brašnaste banane.

Prednosti konsumiranja ovog voća mogu se spoznati uvidom u njegov sastav. Banane, pre svega, sadrže balastne materije, koje regulišu varenje. Ipak, za razliku od ostalih namirica koje ih takođe sadrže (npr. musli ili orasi), bananu odlikuje nizak nivo masnoće. U 100 grama banane ima svega 0,5% masnoće, što je oko 80 puta manje nego procenat masnoće u prosečnom hamburgeru. Banana, međutim, momentalno stvara osećaj sitosti, te je idealna namirnica za držanje dijeta (prosečna banana sadrži svega 90 kalorija).

Banane, izuzev toga, sadrže i visok procenat vode (oko 70%), pa su odlične za ljude koji ne unose dovoljno tečnosti u organizam.

Zbog visokog sadržaja vitamina B, banane se preporučuju za umirivanje nervnog sistema, a s obzirom na visok sadržaj kalijuma, uzimanje banana može da smanji rizik od izliva krvi u mozak. Indijski naučnici su lekovitim svojstvima banane dodali još jedno: svega dve banane dnevno mogu da smanje visok krvni pritisak za 10% nedeljno.

Banane sadrže i materije neophodne za oporavak tela od nikotina, tako da su veoma korisne za ljude koji pokušavaju da prestanu da puše. Američki naučnici su utvrdili da redovno konsumiranje banana jača vid i smanjuje rizik od degenerativnih promena na mrežnjači, i to zahvaljujući idealnoj kombinaciji minerala, antioksidanata i vitamina.

Posle nekoliko dana stajanja, kora banane pod uticajem enzima postaje tamnija. Brzina tamnjenja kore zavisi od spoljnih uslova, ali banana tamni i zato što, kao i sve drugo voće, podleže procesu zrenja. Promena boje kore je znak zrelosti i tek tada banana postaje slatka. Dakle, sve dok kora banane nije oštećena (jer je kora prirodna zaštita ovog voća), banana je vrlo zdrava namirnica.

Pomenimo, najzad, i jednu zanimljivost: samo u Velikoj Britaniji pojede se oko 140 miliona banana nedeljno; kada bismo poređali na zemlju sve banane koje sazru tokom jedne godine i formirali lanac oko naše planete, obmotali bismo je makar 200 puta.

2 komentara
  1. lzdia Valentikova

    Super je tekst, jako mi se dopada, i zanimljiv je.

  2. Jasmina Vuletić

    Tekst je zaista odličan i korisno je sve to znati. Hvala puno na trudu i informacijama. Veliki pozdrav.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike