S klupe u fotelju: Ko će biti predsednik Olimpijskog komiteta Srbije?

Jedini kandidat za predsednika Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Božidar Maljković će, po svemu sudeći, na to mesto doći kroz mesec dana, kada se konačno budu održali izbori. To verovatno znači i kraj njegove trenerske karijere, što je malo ko primetio u potresima koji su nastali oko ovih izbora. Rastanak od „klupe” posle 45 godina je za mnoge iznenađenje, tim pre što je u poslednje vreme uporno isticao da sebe još može da zamisli „samo u rudniku”.

Imajući u vidu ovu odluku, mogu polako da se sumiraju njegovi rezultati u košarci, zbog kojih ga je Evroliga uvrstila među deset najboljih trenera u prvih pola veka (1958–2008). Ukupno ima 17 trofeja, od toga četiri Evroligina (deli drugo mesto na večitoj listi, s Fernandezom, Mesinom i Geršonom, a prvi je Obradović sa osam).

Rođen je u Otočcu, u Lici, pre 65 godina (toliko puni 20. aprila). Još u srednjoškolskim danima počeo je da se zanima za trenerski zanat, a tek što je postao punoletan osnovao je KK Ušće na Novom Beogradu. U tom klubu je ponikla i njegova ćerka Marina koja poslednjih godina ne samo da je uspela da izađe iz njegove senke, već ga je u jednom trenutku i zasenila. Nedavno je rekao da niko od njega nije srećniji zbog toga.

Posle Ušća (1971–1979) bio je pomoćnik Bratislavu Đorđeviću u Radničkom s Crvenog krsta (1979–1981), zatim je proveo nekoliko meseci u Staroj Pazovi, pa nastavio u Crvenoj zvezdi (1981–1986) kao asistent Ranka Žeravice.

Jedna od stvari na koju je izuzetno ponosan jeste to što su mu mentori bila dvojica utemeljivača jugoslovenske škole košarke, Aleksandar Nikolić i Ranko Žeravica. Imponuje mu to što nijedan naš stručnjak nije stasavao uz njih dvojicu.

Nikolić ga je kao mladog i neafirmisanog posadio na klupu Jugoplastike 1986, što su mnogi nazvali prevelikim rizikom. U Splitu je promenio istoriju tog kluba i udario čvrste temelje svojoj karijeri. Splićani su s njim dve godine uzastopce osvojili Kup šampiona (Evroligu), 1989. i 1990, a Maljkovića je to preporučilo Barseloni (1990–1992).

Njegovo remek-delo je ipak Limož (1992–1995), prvi francuski klub s titulom evropskog prvaka (1993), koji je mimo svih očekivanja te godine bio bez premca. Kada je 1996. stigla ista titula s Panatinaikosom (1995–1997), takođe istorijska (prva u istoriji tog kluba), izgledalo je da se Maljković tek zagreva za ono najbolje. Međutim, bila je to njegova poslednja titula Evrolige.

Posle je radio u Rasingu (1997–1998), Unikahi (1998–2003), Realu (2004–2006), Taukeramici (2007), Lokomotivi (2011–2012) i Cedeviti (2012). Dve godine je proveo u reprezentacije Slovenije (2011–2113).

Oženjen je Gordanom, diplomiranim ekonomistom. Pored ćerke Marine imaju i sina Nebojšu (u Parizu završio režiju i marketing) i unuku Lanu.

(Aleksandar Miletić, Politika)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.