Eble: Zemlje ZB da nastave monetarno stezanje i uvedu strože fiskalne mere

KOPAONIK – Šefica regionalne kancelarije MMF za Zapadni Balkan Stefani Eble izjavila je danas, na početku 30. jubilarnog Kopaonik biznis foruma, da će ove godine biti malo usporen ekonomski razvoj u svetu, ali da slika „budućnosti ekonomije“ nije toliko sumorna i poručila zemljama Zapadnog Balkana da uvedu strože fiskalne mere i nastave politiku monetarnog stezanja.

Ona je, na panelu „Makroekonomski okvir Zapadnog Balkana“, rekla da živimo u veoma nesigurnim i izazovnim vremenima

Eble je navela da se očekuje da će uticaj rata u Ukrajini biti manji ove godine na EU kada je reč o kumulativnim gubicima.

„Inflacija će i dalje rasti i na ZB treba više da se sprovode mere stezanja monetarne politike i uvede stroža fiskalna politika – strože fisklane i monetarne mere“, istakla je ona.

Kaže da je rast u svetu i EU viši nego što je bilo očekivano i napominje da je zima bila blaga i potražnja za energentima manja, ali i da su investicije porasle.

„Ipak, svedoci smo veće fiskalne podrške i potrošnje. Na ZB predviđamo da će ekonomski rast biti manji za nekih dva odsto ove godine, dok će u 2024. možda malo porasti“, istakla je Eble.

Kazala je da će inflacija u 2023. biti još niža u regionu ZB, što će dovesti do niže cene energenata, ali da inflacija ipak neće do 2024. dostići projektovane nivoe.

Eble je rekla da se očekuje da će inflacija u zemljama ZB u 2023. godini iznositi do 10 odsto.

Kako je rekla, boljoj situciji u Evropi nije doprinelo samo lepše vreme i niža cena energenata, već i to što su ljudi počeli da štede.

Poručila je svim zemljama, a posebno na ZB, da je najvažnije da se inflacija obuzda, jer je to preduslov za jači ekonomski rast.

Eble je kazala da smo svedoci smanjivala plata i penzija u regonu, kao i da su u mnogim zemljama regulisane cene energenata, zatim da su se smanjile subvencije za poljoprivredu.

U MMF, dodaje, očekuju da će rat u Ukrajini imati sve manji uticaj na rast na ZB.

Takođe, ukazala je na značaj zelene tranzicije i dodala da je energetska kriza samo ubrzala.

„Takođe, ne treba da se fokusiramo toliko na potrošnju kao lek“, zaključila je Eble.

Vodeći ekonomista Svetske banke za Zapadni Balkan Ričard Rekord je rekao da rast koje imaju zemlje u regionu ZB, tri do četiri odsto godišnje, nije dovoljan i istakao da bi te zemlje mogle da dostignu i rast od sedam odsto ukoliko bi sprovele reforme u svim oblastima.

Kazao je da je na ZB manji udeo privatnih investicija i da su, na primer, u Srbiji za šest odsto manje privatne investicije nego prosečne u zemljama EU.

Takođe, istakao je da su žene na ZB mnogo manje prisutne na tržištu rada i da je to veliki potencijal za rast u tom regionu, koji bi zemlje trebalo da iskoriste.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov na panelu je postavio pitanje da li možda zvuči previše optimistično da zemlje ZB dostignu godišnji rast od sedam odsto BDP, s obzirom da to nije pošlo za rukom dugoročno gotovo nijednoj zemlji EU.

Rekord je rekao da ima u Evropi dosta uspešnih primera zemalja koje su imale taj rast, poput baltičkih zemalja i zemalja centralne i istočne Evrope.

„Dakle, sedam odsto jeste težak zadatak, ali rast od tri do četiri odsto na ZB nije dovoljno brz razvoj i treba da povećati“, poručio je Rekord i napomenuo da je zelena tranzicija veliki izazov i da treba imati u vidu da zemlje pre nisu imale takve tehnologije kakve se danas uvode.

Tako da mislim da ako reformišete sve oblasti, moguće je dostići sedam odsto rasta BDP na ZB, poručio je on.

Član Predsedništva Saveza ekonomista Srbije Dušan Vujović, koji je bio moderator panela, rekao je da bi suzbijanje korupcije moglo dosta da ubrza ekonomski razvoj zemalja ZB.

Zamenik direktora za ekonomije i politiku zemalja u Evropskoj banci za obnovu i razvoj Peter Sanfej je, takođe, istakao da su potrebne strukturne reforme na ZB i da te zemlje zaostaju u pravosudnoj reformi, jednakosti u poslovanju, izgradnji inrastrukture…

To su stvari koje zahtevaju rešenje, rekao je on i istakao da ZB jeste područje sa značajnim potencijalom za zelenu privredu.

„Ovaj region ima dosta prirodnih prednosti koje treba iskoristi“, poručio je Sanfej i dodao da će većem korišćenju potencijala u oblasti energetike dosta doprineti planirano uvođenje aukcija za struju iz obnovljivih izvora energije.

„Energija je dragocen resurs i ne može biti jeftina sve vreme. Takođe, privatne investicije predstaljaju ključ za uspeh na srednji i duži rok“, kazao je Sanfej.

Jubilarni 30. Kopaonik biznis forum okuplja oko 200 govornika na 34 panela, tri plenarne sesije i četiri specijalna događaja, a centralna tema ovogodišnjeg foruma je „Otpornost ekonomije u neizvesnim vremenima: Ključni izazovi za Srbiju i Zapadni Balkan“.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.