Ekonomisti: Pomoć države privredi neophodna

BEOGRAD – Pomoć države srpskoj privredi u prevazilaženju efekata korona krize je neophodna radi održanja poslovne aktivnosti i radnih mesta, ocenjuju danas ekonomisti povodom najave novog paketa finansijskih mera namenjenog privredi i građanima.

Naučni saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić napominje da se radi o nastavku prošlogodišnjeg paketa pomoći i ocenjuje da je dobro što se ovog puta pravi selekcija primene mera.

On smatra da bi možda trebalo još više pomoći pojedine grane odnosno delatnosti, jer ne postoji baš čvrst dokaz da linearna pomoć pođednako pomaže svima.

„Ali dobro, zdravstvena kriza se produžila neočekivano, pojedine zemljle su već iscrpljene, naša je sva sreća zadržala fiskalni prostor za pomoć. To se vidi po tom relativnom pokazatelju udela javnog duga u BDP-u. Dakle, možemo još uvek da značajno pomognemo ekonomiji kako bi ublažili te efekte krize“, rekao je Nikolić.

On dodaje kako same mere neće dovesti do rasta BDP-a od četiri ili pet procenata, ali će pomoći pre svega da se održi zaposlenost i pomoći će da privatni sektor što lakše prebrodi ovu neočekivano dugu krizu.

„Dobro je da imamo prostora, što ostavlja mogućnost i eventuelne dopune mera“, dodaje Nikolić.

Ovaj ekonomista je pohvalio odluku vlasti da, za razliku od prošle godine ne koncentriše sve mere podrške privredi i stanovništvu u prvoj polovini godine, već da jednokratnu ispaltu penzionerima premešta na kraj godine, što rasterećuje pritisak na likvidnost budžeta.

„Nadamo se, i tu je kljluč i kraj ove krize da će se zdravstvena situacija popraviti do sredine godine, jer ako potraje zaista će biti za mnoge veoma teško da prežive. Dobro je da mi imamo još uvek značajnog fiskalnog prostora da pomognemo našoj ekonomiji i to činimo čak neočkivano obilno i intenzivno, i nadamo se da će efekti biti održanje ciljane privredne aktivnosti“, zaključio je Nikolić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, takođe, ističe da država mora da pomogne svojoj privredi u uslovima krize, ali nije siguran kako će finasirati mere podrške.

On kaže da je glavni problem sa kojim se danas srećemo pogrešna pretpostavka da će epidemija kratko trajati i da neće biti potrebe za ovim trećim paketom mera.

„Nije se na žalost ostvarila, i država je formulisala treći paket mera koji je takođe iznuđen. Ja ne odričem pravo državi da može to da radi“, kaže Savić i napominje da je pretpostavka države da novca ima dovoljno u budžetu na „klimavim nogama“.

Kako kaže, para nema, ali se pomoći mora.

„Jer, da je para bilo mi ne bismo 2020. zabeležili onakav fiskalni deficit između 8,5 i devet odsto“, dodao je Savić.

Smatra da bi mere pomoći mogle dovesti u pitanje planirani nivo ovogodišnjeg budžetskog deficita.

„Ove godine je planiran, ja bih rekao skroman fiskalni deficit, i svi se nadamo, država očekuje da će on da se ostvari, ali već na startu godine imamo značajna trošenja u okviru ovog paketa, i zaista je pod znakom pitanja da li će to biti tako kako je planirano“, napominje Savić. Naglašava kako je osnovna ideja i logika mera dobra, jer se želi da preko dobijene pomoći privreda poveća BDP, a novac vrati u budžet kroz poreze i doprinose, ali je skeptik u pogledu realizacije tog plana.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.